Један од симбола Разграда – градски сат поново откуцава, пошто скоро две године није радио због квара. Општинској управи је требало више времена да пронађе стручњака који би се латио поправке поломљених делова, а да би при томе очувао аутентичност механизма. Скоро сви часовничари су били наклони да замене делове 154-годишњег градског сата електронским механизмом, изјављујући да је инструмент веома амортизован те је радио једино захваљујући вештини локалног мајстора Илка Колева који је последњих 25 година био задужен за одржавање симбола града. Најзад чувени сахатџија из Софије Георги Милчев одлучио је да рестаурира и монтира покварене елементе. Њему је пошло за руком да сачува оригинални механизам изузев свега неколико зупчаника које је сам израдио.
Најважнија је била поправка осцилујућег мерача који је подешен на 1 килограм. Не сви часовници имају такав механизам који иначе гарантује већу тачност. Ваздушни регулатори замењени су опругама које помажу глатки рад сата. Тешко је реновирати толико стари механизам, много је лакше купити нови, објашњава мајстор.
Георги Милчев потиче из фамилије мајстора часовничара те је током година „вратио животу“ много сатова и не само у главном граду, него и широм земље. На обнављању механизма разградског сата радио је заједно са колегом Александром Манолевим са којим је рестаурирао музејске експонате и у неким европским земљама, као и са разградским мајстором Илком Костовим.
Сахат-кула у Разграду је саграђена у ХVІІІ веку, а свој савремени облик задобила је 1864. године захваљујући надахнутом раду досељеника из Трјавне Тонча Тончева. Кула има јединствену архитектуру, јер у поседује неке грађевинске карактеристике цркве. Састоји се од три дела – доњи и средњи су од камених блокова у облику паралелепипеда, одвојени венцем. Горњи део је дрвена надградња у облику октаедра са куполастим кровом. Кула је висока нешто мало преко 26 метара, а зид је дебео око метар.
Иво Стојанов, кустос Историјског музеја у граду испричао нам је занимљиву причу о томе како је мајстор Тончо Тончев започео градњу:
Он се опкладио са локалним пашом (по речима његове ћерке то је био чувени реформатор Османског царства Митхад паша) да ће у Разграду подигнути дивну сахат кулу. Ако се она паши не свиди, онај може да му узме главу, али ако је грађевина лепа, платиће му кило пара. Паша је заволео рад вештог мајстора и сат на кули већ више од 150 година одмерава радне дане и празнике Разградчана.
Превод: Александра ЛивенУ Софији ће 13. и 14. марта 2025. године бити одржана конференција "Фестивал и град", коју организује Бугарска асоцијација фестивала (БФА) уз учешће међународних стручњака из Европске асоцијације фестивала (EFA). Током форума биће анализирано стање..
У наредним месецима у Софији, Бургасу и Ихтиману биће одржана три циклуса керамичких и грнчарских радионица, као и едукативна предавања о Бусинској керамичкој школи. У оквиру пројекта „Традиције“, љубитељи керамичке уметности имаће прилику да се..
Корак напред, два корака назад – тако би се могла описати динамика српско-бугарских односа, сматра Дарко Аначков, председник једине бугарске организације у Врању. У интервјуу за Радио Бугарску, он је ниво билатералних односа оценио као..
Бугарски образовни систем и Закон о предшколском и школском образовању не предвиђају такозвану језичку интеграцију, признао је министар просвете..
Све је почело једне мартовске вечери 2007. године, када су на иницијативу WWF-а два милиона људи и две хиљаде компанија у Сиднеју (Аустралија) угасили..
Велико Трново се поноси својом славном прошлошћу, кодираном у празнику града, који се везује за Дан Светих четрдесет мученика – духовних заштитника некадашње..