Немачкој фондацији за подршку научних истраживања „Александар фон Хумболт“ додељено је највише институционално одликовање Бугарске – Почасни знак Председника Бугарске. Шеф државе Румен Радев је награду уручио генералном секретару Фондације др Ену Ауфдерхајдеу за изванредан допринос развоју бугарско-немачких научних односа и подршку бугарског научног потенцијала.
Фондација „Александар фон Хумболт“ пружа помаже бугарској науци од почетка 60. година минулог век, када је први бугарски научник стигао у Западну Немачку захваљујући стипендији Фондације. Отада, упркос Хладном рату и Гвозденој завеси, који су спречавали контакте између два дела подељене Европе, скоро 400 бугарских истраживача и познатих личности из бугарских научних кругова добило је подршку у свом научном раду – додељена им је Хумболтова стипендија. Многи су и добитници Хумболтове награде.
„Сама чињеница да је захваљујући помоћи Фондације први бугарски научник стигао у Западну Немачку још 1964. године показује да наука може да гради мостове чак и када су у питању политички сложена времена“, рекао је др Ауфдерхајде у интервјуу БНР. „То се дешава скоро десет година пре успостављања званичних дипломатских односа између Бугарске и Немачке. Подизањем Гвоздене завесе дошло је до озбиљних промена. Данас слободно размењујемо знања. Осим тога, радује то што се размена односи не само на научнике – није мало стипендиста Фондације или добитника Хумболтове награде који данас раде у другим сферама, укључујући и политичку и економску сферу.“
Др Ено Ауфдерхајде је био љубазан да одговори посебно на два питања:
Вероватно знате да се бугарска већ дуго година налази у незавидном положају – финансирање је увек било један од главних проблема, али и разлог да многи млади научници заувек напусте Бугарску. Када овај процес постаје опасан?
„Ако се млади научници никада више не врате у своју домовину, то је опасно! Фондација „Александар фон Хумболт“ подстиче младе Бугаре да се врате у Бугарску – обезбеђујемо им стипендију за прву годину научног рада по повратку у домовину. Ако се ти људи не врате у Бугарску, биће то велика штета за економско оживљавање земље.“
Када говоримо о финансирању научног рада вероватно неће бити мало оних који ће Вам се супротставити тврдњом да прво треба задовољити основне потребе везане за опстанак нације, а наука може да чека. Како ћете оборити ову тврдњу?
„Ко не сеје, тај не жање. Ми смо у Немачкој срећни што живимо у развијеној земљи. Али све то дугујемо чињеници да чак и у време финансијске кризе, када се водила тешка борба за прерасподелу финансија, влада није престала да улаже у науку. Зато мислим да и Бугарска треба да тако поступа.“
Превод: Албена ЏермановаПрема народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај националног заједништва. Међутим, шта се крије иза појма "будитељ", који архетип и зашто је данашњи Дан..
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..