Немачкој фондацији за подршку научних истраживања „Александар фон Хумболт“ додељено је највише институционално одликовање Бугарске – Почасни знак Председника Бугарске. Шеф државе Румен Радев је награду уручио генералном секретару Фондације др Ену Ауфдерхајдеу за изванредан допринос развоју бугарско-немачких научних односа и подршку бугарског научног потенцијала.
Фондација „Александар фон Хумболт“ пружа помаже бугарској науци од почетка 60. година минулог век, када је први бугарски научник стигао у Западну Немачку захваљујући стипендији Фондације. Отада, упркос Хладном рату и Гвозденој завеси, који су спречавали контакте између два дела подељене Европе, скоро 400 бугарских истраживача и познатих личности из бугарских научних кругова добило је подршку у свом научном раду – додељена им је Хумболтова стипендија. Многи су и добитници Хумболтове награде.
„Сама чињеница да је захваљујући помоћи Фондације први бугарски научник стигао у Западну Немачку још 1964. године показује да наука може да гради мостове чак и када су у питању политички сложена времена“, рекао је др Ауфдерхајде у интервјуу БНР. „То се дешава скоро десет година пре успостављања званичних дипломатских односа између Бугарске и Немачке. Подизањем Гвоздене завесе дошло је до озбиљних промена. Данас слободно размењујемо знања. Осим тога, радује то што се размена односи не само на научнике – није мало стипендиста Фондације или добитника Хумболтове награде који данас раде у другим сферама, укључујући и политичку и економску сферу.“
Др Ено Ауфдерхајде је био љубазан да одговори посебно на два питања:
Вероватно знате да се бугарска већ дуго година налази у незавидном положају – финансирање је увек било један од главних проблема, али и разлог да многи млади научници заувек напусте Бугарску. Када овај процес постаје опасан?
„Ако се млади научници никада више не врате у своју домовину, то је опасно! Фондација „Александар фон Хумболт“ подстиче младе Бугаре да се врате у Бугарску – обезбеђујемо им стипендију за прву годину научног рада по повратку у домовину. Ако се ти људи не врате у Бугарску, биће то велика штета за економско оживљавање земље.“
Када говоримо о финансирању научног рада вероватно неће бити мало оних који ће Вам се супротставити тврдњом да прво треба задовољити основне потребе везане за опстанак нације, а наука може да чека. Како ћете оборити ову тврдњу?
„Ко не сеје, тај не жање. Ми смо у Немачкој срећни што живимо у развијеној земљи. Али све то дугујемо чињеници да чак и у време финансијске кризе, када се водила тешка борба за прерасподелу финансија, влада није престала да улаже у науку. Зато мислим да и Бугарска треба да тако поступа.“
Превод: Албена ЏермановаОко 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..