Последње две недеље, док су се у јавном простору и парламенту водиле расправе о Изборном законику и о увођењу већинског изборног система у Бугарској, у два бугарска града су одржани локални референдуми. Наша земља нема велике традиције у референдумима али смо ипак сведоци добрих примера. Посебно погодни су они као облик непосредне демократије када се решавају локална питања. И политиколог Прван Симеонов каже: „локална заједница изблиза познаје проблем, она га може видети, додирнути и направити информисани избор“. 

Једини локални референдум је одржан у граду Трну, у западном делу Бугарске, који се налази у близини наше границе са Србијом, у региону где је до средине 70. година минулог века постојао рудник злата. Пројекат једне компаније која је у њему наведена као инвеститор је предвиђао прераду руду злата на површини од 19 квадратних километара, а једно од налазишта руде лоцирано је у границама заштићеног подручја из мреже Натура 2000. Било је локалних иницијатива против тог пројекта, основано је и посебно удружење „Трн“. Пажњу су привукли висока излазност на референдуму – 59,7% и једногласно одбацивање вађења злата са више од 90% гласова становништва.

Као резултат тога инвеститор је обелоданио да обуставља пројекат јер је разочаран „неповољним окружењем за инвестиције“. Иако живе у једном од најзаосталијих у економском погледу региона житељи Трна су се определили за перспективу развоја туризма и пољопривреде, а не за могућност вађења злата. Главни мотив је био очувати животну средину у региону.

Недавно је издат енциклопедијски водич кроз Трнски крај у који је укључено преко 250 туристичких објеката и 60 рута.

Организације за заштиту природе упућују апел за развој еколошке пољопривреде у региону, за које примери не недостају пошто су локални услови одлични за то.

Пасивнији су били житељи града Старе Загоре који су морали да се изјасне о судбини једног од градских паркова у којем има преко 3.000 дрвећа. Земљиште на којем је он подигнут враћено је његовим власницима, који сада могу да њиме располажу по свом нахођењу. Тек 15,4% оних који имају право на гласање учествовало је на референдуму због чега се сматра да је он нелегитиман. Сагласно закону питање о којем се грађани изјашњавају биће размотрено уколико је на референдуму учествовало бар 40% лица са бирачким правом. За неуспех референдума тамо оптужена је општина која га је организовала због тога што није спровела довољно адекватну и јасну информативну кампању, као и због нејасног, чак и манипулативно формулисаног питања. У крајњој линији резултат је категорично у корист очувања места „Бедечка“ као парка, а градоначелник Живко Георгијев је саопштио да ће испоштовати жељу људи без обзира на излазност на референдуму.

Одржани локални референдуми показују неколико тенденција. На првом месту – да се Бугари све више залажу за очување средине у којој живе. На другом – да изградња културе учешћа на референдумима пролази управо кроз њихово чешће расписивање. Јер како каже Дијана Андреева из Форума за грађанско учешће, „на њима се грађани изјашњавају о конкретним питањима која се директно тичу људи, чији је резултат опипљив и људи би могли да много јасније замисле које могу бити последице што би са своје стране могло да повећа вештине информисаног доношења одлука.“.