Како је то када носиш име цвећа? То могу да кажу они у Бугарској који свој имендан славе на Цвети. Без обзира што се позајмице из страних језика употребљавају не само у свакодневном говору него су и ушле у списак бугарских имена, у нас су још увек популарна традиционална имена као што су Цветан, Цветанка, Невена, Иглика (што у преводу значи јагорчика), Ралица (у преводу - жаворњак), Калина (удика или такође калина), Здравко (од здравца) и др. Тога дана у Бугарској славе сви који носе име неког цвећа, жбуна или дрвећа. А то значи да на Цвети већ можемо да честитамо празник и онима које се зову Дејзи, Вероника, Далија, као и женама са раније одомаћеним именима као што су Виолета, Камелија, Жасмина … Та имена међутим никад нећемо чути у народним песмама.
Цвеће је симбол природе која се препорађа после зимског сна, оно доноси радост у свим сезонама, али је у пролеће његова лепота ни с чим неупоредива. Цвеће је уједно неизоставни елеменат свих традиционалних бугарских обичаја.
Цвеће се назива једна од шара којом се украшавају обредне погаче. Симболизује ружу, на неким местима – пролећни цват дрвећа. А исто тако и младост, плодност, нови почетак, па се зато и уз жеље за све то ставља на обредни хлеб. Башта је сличан украсни елеменат само што се меси од већег парчета теста уз жељу за срећу, здравље и дуг живот. Према веровању наших предака ако се новорођенчету надене име цвећа, грма или дрвећа, то значи да се оно благосиља да буде физички лепо, здраво, срећно као и да у животу ужива у пажњи и љубави.
У стара, давна времена живели неки муж и жена. Имали ћеркицу, лепу као цвеће – тако почињу многе народне бајке. У традиционалним народним представама цвеће није само симбол лепоте него и нежности, свежине и не на последњем месту – плодности. На Цвети скоро удате жене или девојке стасале за удају, беру врбово грање и цвеће, плету венце и њима украшавају кућну икону и посуду за воду.
У бугарској традицији имена цвећа много чешће носе жене него ли мушкарци, ма да није мало ни мушкараца са цветним именом. Веома раширена су Јавор и Јасен – имена дрвећа које у народном веровању поседује моћ заштите. Још увек има мушкараца који носе традиционална некада имена Босилко (од босиљка), Седефчо (потиче од имена баштенске руте – зачинске, лековите и украсне биљке која се на бугарском назива седефче), Трендафил (везан за име дивље руже), Росен (потиче од имена биљке јасенак), Врбан и др.
Цвеће може да буде лековито, али исто тако може и да нашкоди. Зато његова својства треба добро познавати. Црвена дивља ружа, блаженак, јасенак против пакосних вила, невен за заштиту од змајева, ала и аждаја… Узгојено у девојачкој башти или убрано са шумских пропланака, цвеће налази место у предањима, песмама и лековитој пракси, додаје боју животу, покреће ведре мисли. А на Цвети цвећа мора бити у изобиљу, зато што се тада завршава циклус обичаја праћених пролећним девојачким играма.
Превод: Ана АндрејеваXIV Светско првенство у фолклору "World folk 2024" одржаће се 29. и 30. августа у Несебру и црноморским летовалиштима Сунчев брег и Свети Влас. Првенство почиње вечерас у амфитеатру „Жана Чимбулева“, у старом делу Несебра. Догађај је..
Концерт под насловом „Фолклорни форум“ обрадоваће љубитеље народне музике данас, од 19.00 часова, на сцени „Пуж“ у Морском врту Бургаса. Публика ће имати прилику да ужива у извођењима народних песама и игара из Бугарске, Румуније и Словачке...
Народне песме и игре ће и ове године окупити љубитеље бугарског фолклора у Жеравни. Овогодишње издање Фестивала народне ношње одржаће се између 23. и 25. августа. „Обучени у народне ношње како би се вратили век и по уназад, у најбугарскије време,..