Како је то када носиш име цвећа? То могу да кажу они у Бугарској који свој имендан славе на Цвети. Без обзира што се позајмице из страних језика употребљавају не само у свакодневном говору него су и ушле у списак бугарских имена, у нас су још увек популарна традиционална имена као што су Цветан, Цветанка, Невена, Иглика (што у преводу значи јагорчика), Ралица (у преводу - жаворњак), Калина (удика или такође калина), Здравко (од здравца) и др. Тога дана у Бугарској славе сви који носе име неког цвећа, жбуна или дрвећа. А то значи да на Цвети већ можемо да честитамо празник и онима које се зову Дејзи, Вероника, Далија, као и женама са раније одомаћеним именима као што су Виолета, Камелија, Жасмина … Та имена међутим никад нећемо чути у народним песмама.
Цвеће је симбол природе која се препорађа после зимског сна, оно доноси радост у свим сезонама, али је у пролеће његова лепота ни с чим неупоредива. Цвеће је уједно неизоставни елеменат свих традиционалних бугарских обичаја.
Цвеће се назива једна од шара којом се украшавају обредне погаче. Симболизује ружу, на неким местима – пролећни цват дрвећа. А исто тако и младост, плодност, нови почетак, па се зато и уз жеље за све то ставља на обредни хлеб. Башта је сличан украсни елеменат само што се меси од већег парчета теста уз жељу за срећу, здравље и дуг живот. Према веровању наших предака ако се новорођенчету надене име цвећа, грма или дрвећа, то значи да се оно благосиља да буде физички лепо, здраво, срећно као и да у животу ужива у пажњи и љубави.
У стара, давна времена живели неки муж и жена. Имали ћеркицу, лепу као цвеће – тако почињу многе народне бајке. У традиционалним народним представама цвеће није само симбол лепоте него и нежности, свежине и не на последњем месту – плодности. На Цвети скоро удате жене или девојке стасале за удају, беру врбово грање и цвеће, плету венце и њима украшавају кућну икону и посуду за воду.
У бугарској традицији имена цвећа много чешће носе жене него ли мушкарци, ма да није мало ни мушкараца са цветним именом. Веома раширена су Јавор и Јасен – имена дрвећа које у народном веровању поседује моћ заштите. Још увек има мушкараца који носе традиционална некада имена Босилко (од босиљка), Седефчо (потиче од имена баштенске руте – зачинске, лековите и украсне биљке која се на бугарском назива седефче), Трендафил (везан за име дивље руже), Росен (потиче од имена биљке јасенак), Врбан и др.
Цвеће може да буде лековито, али исто тако може и да нашкоди. Зато његова својства треба добро познавати. Црвена дивља ружа, блаженак, јасенак против пакосних вила, невен за заштиту од змајева, ала и аждаја… Узгојено у девојачкој башти или убрано са шумских пропланака, цвеће налази место у предањима, песмама и лековитој пракси, додаје боју животу, покреће ведре мисли. А на Цвети цвећа мора бити у изобиљу, зато што се тада завршава циклус обичаја праћених пролећним девојачким играма.
Превод: Ана АндрејеваОмладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..