Док држава све више абдицира од збрињавања избеглица и укидањем Одлуке о њиховој интеграцији ризикује да је ЕУ казни. Док јавно тужилаштво одбија да испита изгреде националиста који протерују породице чијим је члановима одобрен статус избеглице и шире мржњу између Бугара и странаца, интеграција миграната и побољшање квалитета њиховог живота код нас зависе првенствено од милости невладиних организација.

Већ овог месеца ће у софијске школе у којима се школују деца избеглица ући волонтери да би им помогли да науче бугарски језик. Ово је најновији програм организације „Каритас – Софија” намењен људима који беже од рата.

„Каритас – Софија” има неколико пројеката и један Центар за интеграцију избеглица и миграната који се зове “Св. Ана” – прича Дијана Недева, координатор за волонтере у Организацији. – У оквиру њих радимо са децом и одраслим људима у прихватним центрима, као и са људима који станују на другим адресама. Најновија ствар која предстоји јесте да волонтери помажу деци избеглица да науче бугарски језик. За сада пројекат ће се спроводити само у Софији – у школама које похађају та деца. Планира се да волонтери бар једном недељно у трајању од 60 минута раде са њим. Деци је ова помоћ свакако потребна јер бугарски им није матерњи језик, а осим тога нека су од њих сасвим недавно стигла у нашу земљу. Рад са волонтерима ће се одвијати пре или после школских часова. Волонтери ће се састајати са једним дететом или са неколико њих, у зависности од старости и њиховог укупног броја у одређеној школи. Све у свему, примењиваће се индивидуалан приступ зависно и од конкретног случаја.“

Иако не постоји тачна статистика о броју деце избеглица која похађају школу, крајем прошле године, према подацима Агенције за избеглице, од свих преко 2.000 малолетника смештених у прихватним центрима за избеглице, само њих 55 иде у школу. У добротворној организацији Католичке цркве сматрају да деца избеглица немају довољну подршку у процесу изучавања бугарског језика. Зато, по њима, помоћ треба да пружимо сви ми  – довољно је само да издвојимо мало времена и да помогнемо неком детету да напише домаће задатке и да мало попричамо са њим. Други проблем са којим се понекад деца избеглица суочавају јесте непријатељски однос њихових вршњака. Треба разговарати како са родитељима бугарске деце, тако и са самом децом да би се отклониле предрасуде, јер одсуство информисаности изазива страх, сматра  Маргарита Спасова, координатор пројекта „Избеглице” организације „Каритас – Софија”. У том смислу од посебног значаја је да се локална заједница укључује у интеграционе активности, укључујући и волонтерске пројекте, уверена је она.

„Наши волонтери су људи различитог образовања, различитих професија. Нису сви Бугари – наши волонтери су, на пример, страни студенти у Софији и веома је важно да ти људи раде у име једне заједничке племените ствари. Јер у свом контакту са особама које траже азил они науче пуно тога и виде да многе ствари од оних које су чули или прочитали, у ствари, нису истина. Они имају дивну прилику за културну размену, као и прилику да се упознају са правим људима – а не да само о њима читају статистичке податке. Затим волонтери шире информације међу својим рођацима и познаницима, а то умногоме помаже у промени стереотипа који постоје у нашем друштву.“

Иако је мања заједница код нас, Католичка црква преко своје добротворне организације „Каритас” показује забринутост и милосрђе према људима који беже од рата. Остаје да себи поставимо питање када ће и Православна црква учинити сличан гест.