Док држава све више абдицира од збрињавања избеглица и укидањем Одлуке о њиховој интеграцији ризикује да је ЕУ казни. Док јавно тужилаштво одбија да испита изгреде националиста који протерују породице чијим је члановима одобрен статус избеглице и шире мржњу између Бугара и странаца, интеграција миграната и побољшање квалитета њиховог живота код нас зависе првенствено од милости невладиних организација.
Већ овог месеца ће у софијске школе у којима се школују деца избеглица ући волонтери да би им помогли да науче бугарски језик. Ово је најновији програм организације „Каритас – Софија” намењен људима који беже од рата.
„Каритас – Софија” има неколико пројеката и један Центар за интеграцију избеглица и миграната који се зове “Св. Ана” – прича Дијана Недева, координатор за волонтере у Организацији. – У оквиру њих радимо са децом и одраслим људима у прихватним центрима, као и са људима који станују на другим адресама. Најновија ствар која предстоји јесте да волонтери помажу деци избеглица да науче бугарски језик. За сада пројекат ће се спроводити само у Софији – у школама које похађају та деца. Планира се да волонтери бар једном недељно у трајању од 60 минута раде са њим. Деци је ова помоћ свакако потребна јер бугарски им није матерњи језик, а осим тога нека су од њих сасвим недавно стигла у нашу земљу. Рад са волонтерима ће се одвијати пре или после школских часова. Волонтери ће се састајати са једним дететом или са неколико њих, у зависности од старости и њиховог укупног броја у одређеној школи. Све у свему, примењиваће се индивидуалан приступ зависно и од конкретног случаја.“
Иако не постоји тачна статистика о броју деце избеглица која похађају школу, крајем прошле године, према подацима Агенције за избеглице, од свих преко 2.000 малолетника смештених у прихватним центрима за избеглице, само њих 55 иде у школу. У добротворној организацији Католичке цркве сматрају да деца избеглица немају довољну подршку у процесу изучавања бугарског језика. Зато, по њима, помоћ треба да пружимо сви ми – довољно је само да издвојимо мало времена и да помогнемо неком детету да напише домаће задатке и да мало попричамо са њим. Други проблем са којим се понекад деца избеглица суочавају јесте непријатељски однос њихових вршњака. Треба разговарати како са родитељима бугарске деце, тако и са самом децом да би се отклониле предрасуде, јер одсуство информисаности изазива страх, сматра Маргарита Спасова, координатор пројекта „Избеглице” организације „Каритас – Софија”. У том смислу од посебног значаја је да се локална заједница укључује у интеграционе активности, укључујући и волонтерске пројекте, уверена је она.
„Наши волонтери су људи различитог образовања, различитих професија. Нису сви Бугари – наши волонтери су, на пример, страни студенти у Софији и веома је важно да ти људи раде у име једне заједничке племените ствари. Јер у свом контакту са особама које траже азил они науче пуно тога и виде да многе ствари од оних које су чули или прочитали, у ствари, нису истина. Они имају дивну прилику за културну размену, као и прилику да се упознају са правим људима – а не да само о њима читају статистичке податке. Затим волонтери шире информације међу својим рођацима и познаницима, а то умногоме помаже у промени стереотипа који постоје у нашем друштву.“
Иако је мања заједница код нас, Католичка црква преко своје добротворне организације „Каритас” показује забринутост и милосрђе према људима који беже од рата. Остаје да себи поставимо питање када ће и Православна црква учинити сличан гест.
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..