Стихијску моћ крије у својим недрима наша земља. Њоме су задојени знани и незнани јунаци, а успомену на њих преносе народне песме и легенде како би били пример идућим генерацијама. А јунак над јунацима у Родопима је био војвода Момчило, о коме прича археолог др Николај Бојаџијев, кустос Регионалног историјског музеја града Смољана:
„У 40. годинама XIV века у току 2 године, између 1343. и 1345., он је – на почетку као вазал Јована VI Кантакузина, а затим и као независни господар – управљао територијом која је обухватала централни и јужни део Родопа и део северног приобаља Егејског мора. Погинуо је у бици са Турцима веома млад, у 40 години живота, 7. јула 1345. г. Из историјских извора сазнајемо да се он херојски упустио у окршај с удруженим снагама Турака и Бизантинаца. После освајања Балкана од Османлија људима су били потребни хероји, те је стога у сећању Родопчана остао легендарни лик војводе Момчила.“
Момчило је имао две високе бизантинске титуле. У 40. годинама XIV века у Бизантији се водио грађански рат између регената 9-годишњег наследника царства Јована V Палеолога – с једне стране је била његова мајка Ана Савојска, а с друге, најближи сарадник његовог преминулог оца који се касније сам прогласио за цара – Јован VI Кантакузин. Управо он је одредио Момчила за управника Родопа. Како би привукла Момчила на своју страну царица Ана му је 1344. године доделила титулу деспота, која је у оно доба била за најближе цареве рођаке. Кантакузин такође је тражио савез са Момчилом и дао му титулу севастократора – трећу по рангу после цара и деспота. Међутим, нико није успео да га придобије на своју страну. Он није водио рачуна ни о чијим осим о сопственим интересима, тако да је био у свађи час с једном, час с другом страном. Добио је у посед две тврђаве у Родопима – Подвис код данашњег Смољана и Свету Ирину. Проширио је своје територије овладавши Ксантијем и претворивши ту тврђаву у своје седиште. У борби против Османлија победио их је код Абдере, на Егејској обали, где им је спалио бродове. У рано лето 1345. Јован VI Кантакузин је са својим турским савезницима успео да уништи војску Момчила и њега самог. Десило се то 7. јула 1345. код тврђаве Перитерион на обали Белог мора.
Историјска личност војводе Момчила и легендарни лик јунака тесно су испреплетени, прича даље Николај Бојаџијев:
„Он је био веома каризматична личност, а био је и јунак – висок и снажан. Османски хроничар и песник Енвери пише да је Момчило био тако високог раста „да је личио на минаре“. За време опсаде Комотинија сви који су га видели, били су задивљени његовим изгледом. А у легенду га претворило и његово јунаштво. Поуздани историјски извори сведоче да су људи који су ишли са Момчилом тврдили да ће пре сопствени живот него њега жртвовати када затреба. У бици код Перитериона у којој је сам војвода погинуо, Момчилова војска се борила храбро, прса у прса, иако је била знатно мања од непријатељске, те док је он био жив нису ни његови ратници губили храброст, нити предавали оружје.“
Данас један о трагова Момчила на нашем поднебљу је Момчилова тврђава код села Град у општини Смољан.
Др Бојаџијев је међу њеним истраживачима:
„Момчилова тврђава је обитавана у два периода. Прво с краја V и почетка VI века, у ранобизантинском периоду када је и изграђена, највероватније у доба владавине цара Анастасија I или Јустинијана, али су је затим спалили Словени. У ХI веку тврђава је обновљена и остала жива све до османске најезде у 70. годинама ХIV века. Данас је људи знају као Момчилова тврђава. У једном писменом извору - „Историји“ цара Јована Кантакузина, тврђава која је дарована Момчилу зове се Подвис, а по њој је своје име добило и оближње село. А овдашњи људи вековима с колена на колено преносе причу како је у њој живео легендарни војвода.“
1966. године тврђава је проглашена археолошким спомеником културе од националног значаја. Успомену на Момчила, како пише чешки истраживач Константин Иречек у својој „Историји Бугарске“, чувају и црногорски Пирлитор, и српски Пирот.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: momchilovakrepost.com и wikipedia.orgУ митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у..
Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..
Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..