Света планина Родопи све чешће прима немирне трагаче за мистеријама и тајнама у своја недра. Али јој је великодушност само привидна. Без обзира на то што изгледа као да је отворила своје капије и показала то што су јој у наслеђе оставили божанства, цивилизације и племена, она је ипак многа открића прекрила велом ћутања и као да неће да људима преда кључ за тајне древног света.

На планини Родопи налази се стена која крије тајанствени артефакт. На око 2 метра висине изнад земље, на фризу су исклесани симболи непознатог писма чија културна и временска припадност није одређена. Да ли је тзв. Ситовски натпис готског, келтског, трачког, алано-сарматског или словенског порекла и какву поруку он крије?

„Прича Ситовског натписа почела је 1928. године када је Александар Пеев, тадашњи секретар Удружења археолога у Пловдиву позван у село Ситово због занимљивог налаза и тако је он отишао са групом истраживача, прича културолог Надја Терзијева, аутор свеобухватне монографије о артефакту. – Знакови уклесани на стени названи су Ситовски натпис, мада још није утврђено да ли је реч о природном феномену или делу људске руке. Један од првих истраживача проф. Петар Детев је мишљења да је овај натпис прототрачког порекла. Други истакнути археолог – проф. Иван Венедиков такође прави аналогију са Трачанима, тачније са фригијским натписима.“

„Помаци који су радили у шуми код родопског села Ситово приметили су на једној стени неке симболе нацртане у истој линији, које су вероватно протумачили као знак за скривено у близини благо,“ забележио је у свом дневнику за време експедиције Александар Пеев. „Међу мештанима постоји веровање, које потхрањују трагачи за скривеним благом, према коме су на месту Штутград код села закопане паре. Из тог разлога су Помаци извесно време чували тајну о свом открићу,“ наставља проф. Пеев који је први истраживач који је лансирао теорију да је текст можда написан рунским писмом којим су се служили древни германски народи пре него што су потпали под утицај Рима. Неки научници су корене пронађених симбола потражили у петом хиљадулећу пре Христа, повезујући их са знаковима откривеним у селу Градешница, северозападна Бугарска, док други сматрају да је натпис исклесан тек у Средњем веку. Али као да превагу има хипотеза о прототрачком писму која доводи у сумњу теорију да су Трачани били народ без писма.

„Сви који истражују Ситовски натпис повезују га и са местом на супротној обали реке, каже још Надја Терзијева. – Реч је о стенском масиву познатом под именом Штутград. На том локалитету су пронађени керамички предмети и рушевине. Још није одређена временска припадност рушевина, док керамика датира из првог хиљадулећа пре Христа. У то време су на тим просторима живели Трачани.“

И пошто научници још нису одгонетнули тајну пронађених знакова теорије љубитеља археологије и конспиратора о њиховом пореклу ничу као печурке – чак се почело причати о формулама за отварање торзијских поља и древним порукама.

„Душа створена између Сатурна и Земље треба да се врати светлости своје звезде, као што је наредио Кронос и Хадес – творац свега живог,“ један је од могућих превода Ситовског натписа. „Отишао је на небо, а оплакивали су га синови овде, на Земљи“ пак се повезује са богом Тангром.

Али без обзира на то какве поруке и смисао крије та родопска стена, истина је да су савремени научници ставили у други план њихово тумачење. Због других, занимљивијих открића или да не би нашкодили дугогодишњим академским каријерама, сматра Димитар Герганов из Удружења историчара у Пловдиву. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: wikipedia.org, castlehunters.wordpress.com и haiduk-tourist.blogspot.bg