Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ситовски натпис у Родопима крије древну поруку

БНР Новини

Света планина Родопи све чешће прима немирне трагаче за мистеријама и тајнама у своја недра. Али јој је великодушност само привидна. Без обзира на то што изгледа као да је отворила своје капије и показала то што су јој у наслеђе оставили божанства, цивилизације и племена, она је ипак многа открића прекрила велом ћутања и као да неће да људима преда кључ за тајне древног света.

На планини Родопи налази се стена која крије тајанствени артефакт. На око 2 метра висине изнад земље, на фризу су исклесани симболи непознатог писма чија културна и временска припадност није одређена. Да ли је тзв. Ситовски натпис готског, келтског, трачког, алано-сарматског или словенског порекла и какву поруку он крије?

Снимка
„Прича Ситовског натписа почела је 1928. године када је Александар Пеев, тадашњи секретар Удружења археолога у Пловдиву позван у село Ситово због занимљивог налаза и тако је он отишао са групом истраживача,
прича културолог Надја Терзијева, аутор свеобухватне монографије о артефакту. Знакови уклесани на стени названи су Ситовски натпис, мада још није утврђено да ли је реч о природном феномену или делу људске руке. Један од првих истраживача проф. Петар Детев је мишљења да је овај натпис прототрачког порекла. Други истакнути археолог – проф. Иван Венедиков такође прави аналогију са Трачанима, тачније са фригијским натписима.

Снимка
„Помаци који су радили у шуми код родопског села Ситово приметили су на једној стени неке симболе нацртане у истој линији, које су вероватно протумачили као знак за скривено у близини благо,“
забележио је у свом дневнику за време експедиције Александар Пеев. „Међу мештанима постоји веровање, које потхрањују трагачи за скривеним благом, према коме су на месту Штутград код села закопане паре. Из тог разлога су Помаци извесно време чували тајну о свом открићу,“ наставља проф. Пеев који је први истраживач који је лансирао теорију да је текст можда написан рунским писмом којим су се служили древни германски народи пре него што су потпали под утицај Рима. Неки научници су корене пронађених симбола потражили у петом хиљадулећу пре Христа, повезујући их са знаковима откривеним у селу Градешница, северозападна Бугарска, док други сматрају да је натпис исклесан тек у Средњем веку. Али као да превагу има хипотеза о прототрачком писму која доводи у сумњу теорију да су Трачани били народ без писма.


„Сви који истражују Ситовски натпис повезују га и са местом на супротној обали реке,
каже још Надја Терзијева. Реч је о стенском масиву познатом под именом Штутград. На том локалитету су пронађени керамички предмети и рушевине. Још није одређена временска припадност рушевина, док керамика датира из првог хиљадулећа пре Христа. У то време су на тим просторима живели Трачани.“

Снимка
И пошто научници још нису одгонетнули тајну пронађених знакова теорије љубитеља археологије и конспиратора о њиховом пореклу ничу као печурке – чак се почело причати о формулама за отварање торзијских поља и древним порукама.

Снимка„Душа створена између Сатурна и Земље треба да се врати светлости своје звезде, као што је наредио Кронос и Хадес – творац свега живог,“ један је од могућих превода Ситовског натписа. „Отишао је на небо, а оплакивали су га синови овде, на Земљи“ пак се повезује са богом Тангром.

Али без обзира на то какве поруке и смисао крије та родопска стена, истина је да су савремени научници ставили у други план њихово тумачење. Због других, занимљивијих открића или да не би нашкодили дугогодишњим академским каријерама, сматра Димитар Герганов из Удружења историчара у Пловдиву. 


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографиje: wikipedia.org, castlehunters.wordpress.com и haiduk-tourist.blogspot.bg




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Потписивање Нејског мировног уговора 27. новембра 1919.

Елегија о Западним покрајинама претвара се у реквијем

Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано учешће Бугарске у Првом светском рату (1914–1918). Историчари овај документ описују као „још једну..

објављено 27.11.24. 09.20

Славимо Светог Климента Охридског – првоучитеља бугарског народа

Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..

објављено 25.11.24. 09.05

Патријаршијска катедрала Светог Александра Невског прославља храмовну славу

Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..

објављено 23.11.24. 08.30