Данас смо решили да вас прошетамо просторијама Националног политехничког музеја. Његов основни задатак је да бугарско научно и техничко наслеђе учини приступачним и атрактивним за посетиоце. То је место на којем можете пуно тога сазнати о развоју технике на нашем поднебљу. У музејским салама је приказано преко 1.000 експоната, везаних за теме као што су мерење времена, фото и филмска техника, еволуција возила, па чак и производња ружиног уља. Међу најинтересантнијим предметима изложеним у музеју, су телескоп дра Петра Берона, просветитеља-енциклопедисте из доба Препорода чијим је букваром стављен почетак секуларног образовања у Бугарској, затим часовници из Краљевске палате као и камера помоћу које је снимљена прва ТВ емисија у далекој 1959. г.
Музеј обухвата теме и предмете који се тичу историје, савремености и трендова релевантних у развоју технике у Бугарској. Тим музејских радника настоји да он постане отворени културни центар где се посетиоци могу дотаћи техничке баштине и на тај начин црпе надахнуће за нове идеје и њихову будућу реализацију.
То je и један од разлога за покретање иницијативе „Породична субота у музеју“ која се одржава последњом суботом месеца. Намењена је деци и њиховим родитељима којима се пружа прилика да сазнају новине из области науке и технике уз помоћ стручњака који раде у музеју и предавача који гостују музеју. О породичним суботама и тајни холограмских слика причају Васил Макаринов и Јордан Јорданов, кустоси музеја.
„Породична субота у музеју је иницијатива коју смо покренули 2014. г. Нудимо различите теме породичном аудиторијуму, родитељима са децом између 6 и 13 година. Теме су повезане са експозицијом музеја као и са развојем науке. Идеја нам је да на атрактиван и приступачан начин упознамо децу са науком и код ње побудимо интересовање за технологије.“
Да ли су музејски радници успели у тој својој мисији и да ли се посетиоци враћају у музеј да би разгледали и научили оно за шта нису имали времена приликом ранијих долазака?
„Имамо тврдо језгро посетилаца које прати садржину нашег сајта и редовно долази на приредбе музеја. Поред домета из области науке које су остварили странци, овде имамо и много бугарских изума. Ми смо изложили и једну од првих експерименталних ампула са германијумом. Ова ампула је стигла у Бугарску захваљујћи једном Бугарину, који је био члан екипе која је открила тај хемијски елеменат.“
А сада да видимо какву тајну крије холограмска слика. Ова технологија се примењује у савременим мониторима. Да ли је Васељена холограм, о томе прича Јордан Јорданов.
„Решили смо да представимо ову тему, јер су деца показивала велико интересовање за њу. Нека од њих желе да завире иза холограмских слика и да виде шта се тамо скрива. Наравно, холографија је прилично сложена и свеобухватна тема, али ми смо се потрудили да је деци представимо на приступачан начин. Она ће се упознати са историјом холографије, како је настала, који су правци у тој области. Деца ће сазнати да свако од нас носи један мали холограм у свом џепу – то су новчанице или лична карта, на којима су присутне мале холограмске слике. Ми им нудимо и један забавни задатак – да помоћу паметног телефона или таблета изуме направу која репродукује холограмске записе.“
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..