Данас смо решили да вас прошетамо просторијама Националног политехничког музеја. Његов основни задатак је да бугарско научно и техничко наслеђе учини приступачним и атрактивним за посетиоце. То је место на којем можете пуно тога сазнати о развоју технике на нашем поднебљу. У музејским салама је приказано преко 1.000 експоната, везаних за теме као што су мерење времена, фото и филмска техника, еволуција возила, па чак и производња ружиног уља. Међу најинтересантнијим предметима изложеним у музеју, су телескоп дра Петра Берона, просветитеља-енциклопедисте из доба Препорода чијим је букваром стављен почетак секуларног образовања у Бугарској, затим часовници из Краљевске палате као и камера помоћу које је снимљена прва ТВ емисија у далекој 1959. г.
Музеј обухвата теме и предмете који се тичу историје, савремености и трендова релевантних у развоју технике у Бугарској. Тим музејских радника настоји да он постане отворени културни центар где се посетиоци могу дотаћи техничке баштине и на тај начин црпе надахнуће за нове идеје и њихову будућу реализацију.
То je и један од разлога за покретање иницијативе „Породична субота у музеју“ која се одржава последњом суботом месеца. Намењена је деци и њиховим родитељима којима се пружа прилика да сазнају новине из области науке и технике уз помоћ стручњака који раде у музеју и предавача који гостују музеју. О породичним суботама и тајни холограмских слика причају Васил Макаринов и Јордан Јорданов, кустоси музеја.
„Породична субота у музеју је иницијатива коју смо покренули 2014. г. Нудимо различите теме породичном аудиторијуму, родитељима са децом између 6 и 13 година. Теме су повезане са експозицијом музеја као и са развојем науке. Идеја нам је да на атрактиван и приступачан начин упознамо децу са науком и код ње побудимо интересовање за технологије.“
Да ли су музејски радници успели у тој својој мисији и да ли се посетиоци враћају у музеј да би разгледали и научили оно за шта нису имали времена приликом ранијих долазака?
„Имамо тврдо језгро посетилаца које прати садржину нашег сајта и редовно долази на приредбе музеја. Поред домета из области науке које су остварили странци, овде имамо и много бугарских изума. Ми смо изложили и једну од првих експерименталних ампула са германијумом. Ова ампула је стигла у Бугарску захваљујћи једном Бугарину, који је био члан екипе која је открила тај хемијски елеменат.“
А сада да видимо какву тајну крије холограмска слика. Ова технологија се примењује у савременим мониторима. Да ли је Васељена холограм, о томе прича Јордан Јорданов.
„Решили смо да представимо ову тему, јер су деца показивала велико интересовање за њу. Нека од њих желе да завире иза холограмских слика и да виде шта се тамо скрива. Наравно, холографија је прилично сложена и свеобухватна тема, али ми смо се потрудили да је деци представимо на приступачан начин. Она ће се упознати са историјом холографије, како је настала, који су правци у тој области. Деца ће сазнати да свако од нас носи један мали холограм у свом џепу – то су новчанице или лична карта, на којима су присутне мале холограмске слике. Ми им нудимо и један забавни задатак – да помоћу паметног телефона или таблета изуме направу која репродукује холограмске записе.“
Око 770.000 људи, односно 16,5% становништва Бугарске, болује од дијабетеса, показују подаци последњег скрининга спроведеног 2024. године. Резултате је на конференцији за новинаре поводом предстојећег Светског дана борбе против дијабетеса представила..
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..