Девиза главног града Бугарске Софије је „Расте, али не стари“. Међутим, многи се са њоме шале па чак и ругају, тврдећи да она „Расте, али не постаје боља за живот“, „Расте, али не пролепшава се“ итд. и тсл. Можда у тим ироничним замеркама има трунке истине, јер као што је познато, срећа никад није пуна и увек има незадовољних. Али једна мала шетња софијским улицама и булеварима и брзи увид у статистику сведоче о другом. Наиме, Софија је не само највећи град у Бугарској са скоро 2 милиона становника, не само неоспорно средиште економског, политичког и културног живота, него се стално модернизује, постаје комфорнија за живот, атрактивнија за туристе, а и заиста не стари – нити њена инфраструктура, нити њени становници.
На позадини осталих бугарских градова, Софија је успешан и богат град где себи можете приуштити луксузни живот о којем други само могу да сањају. Довољно је рећи да ће идуће године буџет главног града надмашити 600 милиона евра, а тај је износ већи од свих државних годишњих субвенција за одбрану или безбедности скоро петоструко већи од буџета другог по величини града у Бугарској –Пловдива. То је у великој мери резултат одлично развијене градске привреде која својим издашним и астрономским у поређењу са осталим делом земље платама и обиљем радних места, привлачи амбициознеи квалификоване младе људе из унутрашњости Бугарске. Због тога је други део њене девизе – тај о нестарењу – апсолутно истинит. Шта више, односи се и на инфраструктуру. Последњих десет година софијска општина је реновирала главне булеваре, повећала ниво одржавања чистоће, створила услове за изградњу нових четврти, модернизовала јавни саобраћај. па и некако неприметно добили смо и сјајан метрополитен. Тако да су становници главног града прешли у категорију релативно богате средње класе.
Огромни за бугарске димензије буџет Софије треба да финансира и будући развој града. Идуће године посебан акценат биће стављен на јавни саобраћај и пре свега на изградњу треће линије метроа, куповину еколошки чистијих аутобуса и модернијих трамваја, интензивно и масовно озелењавање свих четврти, доношење мера за реновирање малих улица. Не смемо заборављати и на рестаурацију археолошких налаза у центру.И све то без повећања пореза Софијаца.
Превод: Александра Ливен
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..