Пошто је у IХ веку Бугарска примила хришћанство као званичну религију, фолклорни и црквени календар су нашли додирне тачке и то се понајвише односи на највеће благдане. Ликови хришћанских светитеља јављају се у народним песмама, исто као и лик малог Исуса. У једној старинској песми из репертоара сестара Бисерових прича се о „дрву високом, Божјем дрву“, испод које седи Богородица и у крилу држи „Ристоса, дете малецко“ и чека светитеље да га крсте.
На Бадње вече, како каже традиција, на трпезу стављамо искључиво посна јела која су обавезно непарног броја – најмање седам. На столу не смеју изостати кољиво, кувани пасуљ, сарме од винове лозе или киселог купуса пуњене пиринчем или ломљеном пшеницом, ошав (компот од сувог воћа), бели и црни лук, мед, свеже воће, вино, ракија... У многим кућама и данас месе обредне хлебове, украшене фигурицама од теста. Верује се да симболи од теста носе срећу и берићет. Некада на Бадње веће по кући би се свуда посипала слама, а нарочито на месту где се служи вечера. Трпеза се те вечери не диже – према народном веровању душе покојних чланова породице се те ноћи хране са те трпезе. А ватра у огњишту треба стално да гори и не сме да се угаси.
Овог месеца неке обичаје везани за Бадње вече и Божић извела су деца од 10 и 11 година, а то се догодило у Регионалној библиотеци Благојевграда. По традицији и у Регионалном историјском музеју Трговишта организују се реконструкције празновања "Бадње вечери крај огњишта". Дечја школа „Обичаји и фолклор“ у граду Плевену припремила је за младе поштоваоце традиција празнични шоу програм „Коледари“ који предвиђа тематске игре и забава. У Пловдиву, граду који је изабран за Европску престоницу културе 2019. г., поред бугарских народних обичаја публика ће моћи да види „Исусове јаслице“, представу коју изводе ученици горњих разреда Националне гимназије сценских и екранских уметности. Наравно, право средиште обновљених фолклорних традиција остају села, укључиво и она која се налазе у близини главног града – Бистрица, Владаја, Герман, Лозен…
Превела: Ана Андрејева
Омладински центар „Захари Стојанов“ у Добричу организује фолклорни сусрет припадника различитих заједница поводом Међународног дана толеранције, који се обележава 16. новембра. Циљ овог догађаја, који ће се одржати од 15. до 17. новембра, јесте да..
Међународни фолклорни фестивал „Море ритмова“ у црноморском граду Балчику почиње данас и трајаће до 23. септембра. Учешће у фестивалу узеће преко 1.200 извођача који ће се такмичити у различитим категоријама као што су фолклорна друштва, народно певање,..
Шестодневним фестивалом старих заната у Великом Трнову почињу свечаности поводом обележавања 116. годишњице проглашења независности Бугарске, коју обележавамо 22. септембра, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова. Више од 80..