Пошто је у IХ веку Бугарска примила хришћанство као званичну религију, фолклорни и црквени календар су нашли додирне тачке и то се понајвише односи на највеће благдане. Ликови хришћанских светитеља јављају се у народним песмама, исто као и лик малог Исуса. У једној старинској песми из репертоара сестара Бисерових прича се о „дрву високом, Божјем дрву“, испод које седи Богородица и у крилу држи „Ристоса, дете малецко“ и чека светитеље да га крсте.
На Бадње вече, како каже традиција, на трпезу стављамо искључиво посна јела која су обавезно непарног броја – најмање седам. На столу не смеју изостати кољиво, кувани пасуљ, сарме од винове лозе или киселог купуса пуњене пиринчем или ломљеном пшеницом, ошав (компот од сувог воћа), бели и црни лук, мед, свеже воће, вино, ракија... У многим кућама и данас месе обредне хлебове, украшене фигурицама од теста. Верује се да симболи од теста носе срећу и берићет. Некада на Бадње веће по кући би се свуда посипала слама, а нарочито на месту где се служи вечера. Трпеза се те вечери не диже – према народном веровању душе покојних чланова породице се те ноћи хране са те трпезе. А ватра у огњишту треба стално да гори и не сме да се угаси.
Овог месеца неке обичаје везани за Бадње вече и Божић извела су деца од 10 и 11 година, а то се догодило у Регионалној библиотеци Благојевграда. По традицији и у Регионалном историјском музеју Трговишта организују се реконструкције празновања "Бадње вечери крај огњишта". Дечја школа „Обичаји и фолклор“ у граду Плевену припремила је за младе поштоваоце традиција празнични шоу програм „Коледари“ који предвиђа тематске игре и забава. У Пловдиву, граду који је изабран за Европску престоницу културе 2019. г., поред бугарских народних обичаја публика ће моћи да види „Исусове јаслице“, представу коју изводе ученици горњих разреда Националне гимназије сценских и екранских уметности. Наравно, право средиште обновљених фолклорних традиција остају села, укључиво и она која се налазе у близини главног града – Бистрица, Владаја, Герман, Лозен…
Превела: Ана Андрејева
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...