Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Росен Идеалов Млађи комбинује ирски степ с бугарским темпераментом

БНР Новини
Фотографија: лична архива

Росен Идеалов је познати бугарски музичар. Предаје камерну музику, оркестарско свирање и кларинет у Националној музичкој школи и ради с најбољим домаћим музичарима. Свакако да успех није закаснео и за његовог наследника –Росена Идеалова Млађег који се определио за сценски плес и већ има своју школу у стилу карактеристичног ирског плеса. Бављење музиком је било привремено за наследника уметничке фамилије Идеалов. Када је напунио 14 година млади Росен је открио своју пасију за ритмове из домовине Келта. Први сусрет с ирском магијом био је преко филма о „господару плеса“ Мајклу Флетлију. Тада је млади Бугарин одлучио да ће прокрчити пут ирском степу у својој отаџбини.

„Ирска музика дарује ми слободу и простор. Она поседује чудну вибрацију која ми помаже да се осећам добро. Када је слушаш не можеш да стојиш мирно у место. Она те диже на ноге и тера те да плешеш“, каже Росен Идеалов.


„Постоје додирне тачке између бугарског и ирског фолклора. Сличности има и у музици, али су разлике у ритму. Бугарска музика се одликује неједнаким ритмовима, међутим слушао сам и ирске мелодије истог стила што ме јако импресионирало. Чак у корацима бугарских игара и ирских плесова има подударности. Зато и тренутно радим на пројекту који усклађује бугарску народну музику и ритам Ирске. Недавно смо са домаћом формацијом „Тапани и гајде“ помешали наш и ирски фолклор. Публика није очекивала толико темперамента и емоција на једном месту. То је била експериментална представа, али мислим да је поновимо, јер постоји интересовање за идеју да представимо историју преко музике и плесова наша два народа.“

Росен Идеалов показује на сцени фолклор на већем нивоу, који је еволуирао до интерпретаторског мајсторства. Чисти ирски фолклор иначе је много једноставнији. За професионалце је важна прецизност сваког корака, а усправни став се постиже са много вежби и рада. И још нешто важно за ирски степ – то су посебне ципеле које су прави ритмички инструмент.

„Ципеле су специфичне, због разних могућности звукова које производе. Израђују се од специјалне стаклопластике или од дрва. Штикла такође издаје посебан звук. Лепе су и добро држе стопала, тим пре што плесач обично игра на врховима прстију, посебно жене. Извођачко мајсторство тражи и посебне физичке и психичке квалитете како би публика у потпуности уживала у плесу, а тајна је у савршеној техници. Ирци су веома импресионирани чињеницом да на Истоку има људи попут нас који се заносе њиховим фолклором те чак кажу да показујемо завидну вештину у плесу. На почетку гледају на нас сумњичаво, јер смо ипак странци, али када заиграмо јако се одушевљују, дочекују нас срдачно и радују се да играмо њихов степ.“

Ускоро Росен Идеалов Млађи ће наступити на једној сцени са својим ученицима из школе „Irish Dance Academy“ коју је сам основао и којом руководи у Софији.

„11. децембра приређујемо шоу програм у клубу „Студио 5“ у Софији који уједињује два стила – фламенко и ирски степ. Представићемо плесне и музичке варијације тих стилова а у пратњи врсног гајдаша. Фламенко пак презентира мој колега Стефан Николов који је мајстор тог специфичног плеса.“

Превод: Александра Ливен


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15