Према најновијим званичним подацима, привредни раст Бугарске за 2016. годину до овог тренутка износи 3,5%, док стране директне инвестиције бележе невиђен пад од преко 21%. Темпо раста можда и није тако висок, али ипак нашу земљу ставља на друго место у Европи где је просек 1,8%. Стопа привредног раста је још импресивнија у контексту драматично малог обима страног капитала који је у истом периоду ушао у Бугарску – нешто више од 600 милиона евра. Истовремено, платни биланс земље је позитиван и износи преко 400 милиона евра, а ова година ће се завршити без буџетског дефицита. Највећи део новца дошао је из мале, али економски снажне Холандије, затим из велике и економски моћне Немачке која је главни економски и трговински партнер Бугарске и из суседне Грчке која је запала у тешку дужничку кризу. Њено треће место међу највећим инвеститорима у Бугарској помало чуди, али то говори једино о одливу компанија и капитала из те државе. Подаци указују да је десетине хиљада грчких фирми пребацило пословање у Бугарску како би избегло пооштравање фискалног режима у Грчкој и искористило повољне пореске услове код нас. И још нешто занимљиво – скоро 10% страних инвестиција у Бугарској уложено је у непокретности. У том погледу уз велику предност прво место заузима богата Швајцарска.
Све ове бројке су на први поглед контрадикторне и звуче нелогично. По научној логици, једна мала економија са малим обимом националног капитала каква је бугарска, не би могла да се успешно развија без прилива свежег новца из иностранства. А без таквог новца платни биланс би требало да буде негативан, а требало би да постоји и буџетски дефицит. Тако је према теорији, али пракса у Бугарској показује да дејство економских закона првенствено зависи од њихове правилне примене и способности људи да их користе за добробит нације. Ово је политика. Томе треба додати и повољно међународно окружење у којем се тренутно развија бугарска привреда, а наиме све основни економски и трговински партнери наше земље из ЕУ су у економском успону, што подстиче потражњу за робом и услугама бугарских фирми.
Ова чињеница има један битан аспекaт који се односи на стране инвестиције. Када у сопственој земљи постоје економски раст и добри услови за улагања, сваки инвеститор би из низа психолошких, економских, правних, културних и чисто људских разлога више волео да свој новац уложи у домаћу индустрију. То значи да ће слободни капитал у мањој мери напуштати земљу у потрази за повољнијим, али уједно и ризичнијим и непознатијим дестинацијама. Тиме се донекле може објаснити минималан прилив страног капитала у Бугарску. Али, с друге стране, у више наврата је речено да је она у економском смислу веома отворена земља, што значи да је веома осетљива и зависна од стања различитих међународних тржишта. Али то исто тако значи да су многи користили бугарско економско гостопримство и настанили се у нашој земљи.И то је сасвим тачно.
Добар привредни раст и ниске стране инвестиције – таква је тренутна ситуација. Међутим, експерти су мишљења да још следеће године предстоје споре промене. Сматра се да је бугарска економија достигла врхунац економског циклуса и одавде па надаље следи постепено „хлађење“. Рано је прогнозирати како ће то утицати на доток страног капитала који ће земљи бити још потребнији. Овде ћемо додати да предстоји и неколико месеци политичке нестабилности до наредних ванредних парламентарних избора и формирања новог парламента и нове владе.
Превод: Марина БекријеваМинистри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..
БДП Бугарске је 2023. године порастао за 1,9% у односу на 2022. г, што је за 0,1% више него првобитно најављени раст од 1,8%, саопштио је Национални завод за статистику. Председник института Атанас Атанасов рекао је да промена долази након ревизије свих..