Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска економија и без страних инвестиција и даље у порасту

Фотографија: архива

Према најновијим званичним подацима, привредни раст Бугарске за 2016. годину до овог тренутка износи 3,5%, док стране директне инвестиције бележе невиђен пад од преко 21%. Темпо раста можда и није тако висок, али ипак нашу земљу ставља на друго место у Европи где је просек 1,8%. Стопа привредног раста је још импресивнија у контексту драматично малог обима страног капитала који је у истом периоду ушао у Бугарску – нешто више од 600 милиона евра. Истовремено, платни биланс земље је позитиван и износи преко 400 милиона евра, а ова година ће се завршити без буџетског дефицита. Највећи део новца дошао је из мале, али економски снажне Холандије, затим из велике и економски моћне Немачке која је главни економски и трговински партнер Бугарске и из суседне Грчке која је запала у тешку дужничку кризу. Њено треће место међу највећим инвеститорима у Бугарској помало чуди, али то говори једино о одливу компанија и капитала из те државе. Подаци указују да је десетине хиљада грчких фирми пребацило пословање у Бугарску како би избегло пооштравање фискалног режима у Грчкој и искористило повољне пореске услове код нас. И још нешто занимљиво – скоро 10% страних инвестиција у Бугарској уложено је у непокретности. У том погледу уз велику предност прво место заузима богата Швајцарска.

Све ове бројке су на први поглед контрадикторне и звуче нелогично. По научној логици, једна мала економија са малим обимом националног капитала каква је бугарска, не би могла да се успешно развија без прилива свежег новца из иностранства. А без таквог новца платни биланс би требало да буде негативан, а требало би да постоји и буџетски дефицит. Тако је према теорији, али пракса у Бугарској показује да дејство  економских закона првенствено зависи од њихове правилне примене и способности људи да их користе за добробит нације. Ово је политика. Томе треба додати и повољно међународно окружење у којем се тренутно развија бугарска привреда, а наиме све основни економски и трговински партнери наше земље из ЕУ су у економском успону, што подстиче потражњу за робом и услугама бугарских фирми.

Ова чињеница има један битан аспекaт који се односи на стране инвестиције. Када у сопственој земљи постоје економски раст и добри услови за улагања, сваки инвеститор би из низа психолошких, економских, правних, културних и чисто људских разлога више волео да свој новац уложи у домаћу индустрију. То значи да ће слободни капитал у мањој мери напуштати земљу у потрази за повољнијим, али уједно и ризичнијим и непознатијим дестинацијама. Тиме се донекле може објаснити минималан прилив страног капитала у Бугарску. Али, с друге стране, у више наврата је речено да је она у економском смислу веома отворена земља, што значи да је веома осетљива и зависна од стања различитих међународних тржишта. Али то исто тако значи да су многи користили бугарско економско гостопримство и настанили се у нашој земљи.И то је сасвим тачно.

Добар привредни раст и ниске стране инвестиције – таква је тренутна ситуација. Међутим, експерти су мишљења да још следеће године предстоје споре промене. Сматра се да је бугарска економија достигла врхунац економског циклуса и одавде па надаље следи постепено „хлађење“. Рано је прогнозирати како ће то утицати на доток страног капитала који ће земљи бити још потребнији. Овде ћемо додати да предстоји и неколико месеци политичке нестабилности до наредних ванредних парламентарних избора и формирања новог парламента и нове владе.

Превод: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Петар Ганев

Нова власт мораће доносити непопуларне одлуке, поручују из Института за тржишну економију

Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..

објављено 30.10.24. 10.27

Инфлација повећала количину новчаница од 100 и 50 лева у оптицају

Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..

објављено 30.10.24. 09.00

Тржиште некретнина у Бугарској замрзнуто

Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..

објављено 28.10.24. 09.26