Подручје централне Средње горе које обухвата општине Пирдоп, Златица, Челопеч, Антон и још неке друге, је индустријског типа. Овде се налазе нека од највећих корпоративних предузећа у Бугарској која обезбеђују радна места за преко 8.000 радника. „Аурубис Бугарска“ а.д., „Елаците – Мед“ а.д. и „Денди прешес металс Челопеч“ чине само део предузећа основаних страним капиталом. Њихова производња је везана за вађење и прераду бакарне руде са садржајем злата. Због присуства ових великих индустријских компанија које имају сталну потребу за радном снагом, мало људи на том подручју се усуђује да се бави сопственим бизнисом у области производње. Упркос томе локално становништво негује предузетнички дух. Доказ тога је Георги Острев који има стаклену башту у којој се цвеће гаји током целе године. Налази се у близини села Челопеч, а можете је видети, ако путујете из Софије за Бургас.

Георги Острев је упловио у воде приватног бизниса и почео се бавити цвећарством пре око 20 година. Некада је радио у Софијској општини, где је био задужен за производњу цвећа и управљање великим и добро опремљеним стакленицима. У његовој стакленој башти цвеће се гаји на посебним великим столовима увезеним из Холандије, а не директно на земљишту, како се радници не би замарали. За покретање сопственог бизниса Георги Острев је подигао кредит код банке. Свој подухват је окарактерисао као младалачку дрскост, али не жалини због чега, јер је цвећарство основно занимање његове породице. Поред ње, у стакленој башти ради још 8 особа. Георги Острев каже да је данас за покретање малог бизниса у Бугарској довољан кредит од око 8 хиљада евра. О томе зашто се он сам определио за самостално пословање, предузетник је рекао:

„Вероватно су многи попут мене били у ситуацији да имају неспособне шефове који се не разумеју у посао који раде. Мислим да је таквих било у свим државним и општинским предузећима. Зато сам одлучио да радим оно у чему сам најбољи, али већ за себе. Када имаш амбиције, новац никада није довољан. Желиш да стално проширујеш пословање, али пошто је домаће тржиште мало, то не може увек да се постигне. Саветовао бих свакоме ко одлучи да се бави својим бизнисом да га проширује споријим темпом и да не буде сувише самоуверен и категоричан. Важно је пратити трендове. Ја сам се, на пример, у почетку бавио само гајењем цвећа у саксијама, али то није било довољно јер је овај посао привремени и сезонски. Пракса је показала да је резано цвеће врло тражено на тржишту.“

Георги Острев је мишљења да за бугарску пољопривреду предстоје веома добра времена, а наду за то му дају и успеси других предузетника.

„За мене је било изненађење да у малим насељеним местима има добрих произвођача, развијена је локална производња и постоје занати који не изумиру, а које ми чак и не познајемо, и то на територији Софијске области. Недавно сам посетио фарму за узгој бивола у селу Григорево. Одавно нисам пробао производе од бивољег млека, чији укус ми је познат из детињства. Био сам пријатно изненађен. Такође, упознао сам људе који се баве прерадом млечних производа и нуде их у сопственим продавницама у Софији и неким насељима у њеној околини. У граду Доња Бања који се налази у средишњем делу наше земље, мали предузетници су отворили погон за производњу протеинских плочица по сопственој технологији. Видим да су напори појединих произвођача крунисани успехом. Све то ме испуњава оптимизмом за будућност домаће пољопривреде. Ми смо мало тржиште и зато је потребно да бринемо о свим детаљима. Када човек ради самостално, одговоран је за сваког клијента, а поред тога настоји да развија и негује бугарске традиције.“