Деца поседују дивни таленат – често пута она доживљавају чудесни свет бајки и у својим свакодневним играма. Малишанима чак није ни потребно да користе своју имагинацију да би се нашли у неком новом свету. А за градску децу чаробно путовање кроз време и простор може да буде... и сеоска идила са новим мирисима, звуковима, осећањима и бојама.

Родопско село Танково однедавно има „Сунчану фарму“. Једно магично за децу место, где малишани могу да први пут у животу раде бројне ствари, али пре свега да осете укус слободе. 

- Одлучила сам да отворим фарму за посетиоце и да покажем деци и младим људима како живимо на селу, одакле долази храна, зашто је важно да се хранимо природним и чистим намирницама и да имамо везу са животињама, како је село - где живи већи део становништва - тесно везано са природом и зашто треба да је чувамо.

Михаела Кирчева говори са инспирацијом о свом оствареном сну. Успева да претвори своју идеју о „Сунчаној фарми“ у стварност захваљујући конкурсу који ју је јако мотивирао. Својим пројектом је победила на Rinker’s Challenge 2016., добила мали капитал и 11. јуна примила своје прве посетиоце – децу из Крџалија.

- Деца се радују животињама – зечевима, кокошкама са пилићима, магарцу и коњићу (нудимо им јахање магарца и шетње таљигама с магарећом запрегом) – прича Михаела Кирчева. У селу имамо пчелињак и показујемо малишанима како се производи мед и како одобровољити пчеле да би нас не уједале. Осим у општењу са животињама деца уживају и у играма без играчака. Сликамо на цреповима, радимо фигурице од блата и сламе, приређујемо такмичења са шумским материјалима, израђујемо слике од сувог лишћа, камичака и сламе. Тј. опредељујемо се за креативни поглед на све око нас и покушавамо да га претворимо у игру.

Чим уђу у „Сунчану фарму“ малишани се одједном нађу у једном непознатом свету. Бућкалица за израду маслаца, круњач за кукуруз, рашак за навијање пређе, гасни фењери, српови, глинено посуђе, шарене поњаве – свугде око њих су предмети које су користили њихови преци. А ускоро ће бити монтиран и разбој и деца ће видети како су се некад ручно ткали лепи ћилими.

- Атмосфера је пријатна – замислите да идете на одмор код баке, сећа се Михаела Кирчева. Овде нема бучних аутомобила, већ има траве, камења, дрвећа, животиња и природе у коју се деца одмах утопе. На пример, дошле су нам две девојчице које су стално ходале босе и ми нисмо им замеравале. Очигледно деца уживају у слободи.

Михаела Кирчева је уздуж и попреко обишла Бугарску и много држава света, јер је 15 година радила у туризму. Али је у ери технологија, када се једним кликом миша пред тобом отвара цео свет и даје ти неограничене могућности за рад, изабрала најпаметније решење.

- Изабрала сам да живим на селу, јер ми се допада мир и то да сама стварам своје окружење, сама одлучујем с ким да се дружим, сама производим храну коју једем – знам шта имам у млеку и хлебу, чиме ми доручкују деца. И то ми даје неку сигурност да им дајем ваљани живот, а једнога дана она ће сама изабрати где да живе, каже она.

12. августа у „Сунчаној фарми“ је Дан отворених врата, када она разоткрива свој мали свет гостима, пријатељима и мештанима. „Надам се да мотивишем и друге да се укључе у ту иницијативу, јер подршка фарми је и подршка селу – наши посетиоци купују намирнице и сувенире из наше продавнице или од других фармера“, каже газда „Сунчане куће“ и обећава да приреди орнитолошку маршруту око села са дивним птичјим концертом. 

Превод: Александра Ливен