Софијски центар за културу и дебате „Црвена кућа“ и Француски институт у Бугарској су приредили дискусију о изазовима са којима су суочени муслимани у световним европским друштвима; о разликама између ислама у Европи и његових појединих верзија које коегзистирају са осталим религијама на Балкану? Међу главним говорницима био је истакнути политиколог и историчар ислама Рашид Бензин, професор на Институту за политичка истраживања у Екс ан Провансу и Протестантском институту теологије у Паризу, који је представио свој поглед на тему: „Ислам у Европи: у једнини или множини?“

Који је његов став по том питању и зашто га медији одређују као „истраживача либералног ислама“.

- Лично ја се не сматрам „мислиоцем“ либералног ислама, медији су ти који воле да лепе етикете „конзервативан“, „интегристички“ или „либерални“ ислам. Мислим да људи сматрају да је либерални ислам онај који се прилагођава култури и друштву где се развија. То је за мене ислам слободе. Иначе, сматрам себе историчарем и антропологом који изучава Куран 7 века.

Последњих година се у контексту интеракције локалног и глобалног ислама обликује једно својеврсно тржиште ислама. На том тржишту свако је позван да направи свој избор, подвлачи Рашид Бензин. У Француској та интеракција разоткрива кризу постколонијалног концепта који третира верску припадност политичким инструментима и мерама безбедности. Специфичност Француске, чији корени сежу у њену специфичну историју,  јесте да она дефинитивно има проблем са религијом. Друштво је по традицији световно и коришћење атрибута осталих религија га иритира.

„Важно је продубљено истражити историјске етапе развоја ислама још из доба његовог настанка. Данас видимо да у Европи многи муслимани и немуслимани имају погрешну представу о природи те религије и живе са идејом о неком идеализованом исламу који никада није ни постојао. Треба да им отворимо очи за стварност. Ислам је производ одређеног контекста: времена, места и друштва у којем се развија.“

Последњих година фанатизам једног дела младих људи, терор и жртве довели су до све опасније политизације верске припадности и многи муслимани су приморани да се правдају, као да их вера претвара у потенцијалне терористе.

Како је до тога дошло?

- Заиста је тачно да се данас усађује својеврстан страх од ислама и исламизације Европе на који се гледа као на претњу такозваним „западним вредностима“. Тај страх заслепљује и многи људи не виде да већина муслимана има пре световни однос према њиховој религиозној пракси и да су се и они сами нашли у замци дешавања на међународном плану.

Политичко говорење о исламу у Европи проистиче из колонијалног и постколонијалног искуства Запада. А које је место Балкана – подручја са вишевековном историјом коегзистенције различитих религија, у том броју и ислама?

- Време је да постколонијална Европа научи нешто од Балкана, где ислам постоји више векова и установљене су одређене праксе коегзистенције. На жалост, у последње време и на Балкану смо сведоци настанка нових страховања, која су по мени резултат тешке реализације пројекта уједињене Европе. „Страшило“ ислам је одраз тешкоћа политичке изградње Европе и сталних криза, са којима је она суочена. Много лакше је бранити оно што НИСМО, када не знамо шта тачно јесмо…

За Рашида Бензина Европа треба да игра водећу улогу у решавању глобалне кризе ислама. „Европа држи кључ, она треба да буде тај сан, нада и утопија која ће истиснути негативну замисао о идеалном друштву ДАЕШ-а.“ Евромедитерански простор је будућност једног другог ислама у коме би млади открили патетику самоафирмације у животу, а не у смрти.

У закључку Бензин је цитирао опата Пјера, католичког свештеника, учесника покрета Отпора, посланика и великог хуманисте и добротвора: „Једна се цивилизација оцењује по квалитету предмета гнева који може да понуди младим људима“. На тржишту гнева ДАЕШ нуди један производ. Сада је на нама да предложимо нешто друго, један креативни, а не уништавајући облик гнева.

Превод: Александра Ливен