Бугарска православна црква је као један од највећих власника пољопривредног земљишта у Бугарској одлучила да забрани употребу пестицида на фармама које су под закупом и било какву интервенцију на животну средину. Осим на овим фармама, значајни успеси у био производњи остварују се и у црквеним и манастирским газдинствима која су у земљи и иностранству постала позната по врхунском квалитету свог органског поврћа, воћа, рибе, млечних производа и меда. Може се испоставити да се највише органских пољопривредних производа у земљи гаји уз благослов Цркве. У то су се уверили и чланови делегације Међународне федерације покрета за органску пољопривреду (IFOAM – International Foundation for Organic Agriculture), који си били посебно импресионирани приликом своје посете еколошком пчелињаку Кремиковског манастира у близини Софије.
У ствари, органска пољопривреда је индустријска грана која се последњих година бурно развија, иако то није нарочито очигледно, судећи по ономе што се нуди у продавницама прехрамбених производа код нас. Број био фарми је премашио 6.000, а око 90% произведеног воћа, поврћа, сирева и меса извози се у Немачку, Аустрију, Швајцарску и неколико скандинавских земаља где се, међутим, ови производи препакују и продају под познатим локалним брендовима. За сада је скоро све намењено извозу, јер је домаће тржиште мало, куповна моћ потрошача слаба, а органски прехрамбени производи су увек скупљи од конвенционално гајених. Поред тога, њихов изглед није увек нарочито привлачан, посебно у поређењу са увозним хибридним сортама, а домаћи потрошачи још увек обраћају већу пажњу на боју и облик воћа и поврћа, него на њихову нутритивну вредност. У сваком случају, еколошке фарме већ чине 2% свих пољопривредних фарми у земљи и њихов број расте геометријском прогресијом, а циљ је да за неколико година број пољопривредника који се баве био производњом износи најмање 20% свих пољопривредних произвођача.
Поред сталног повећања површина под органском производњом и органских фарми, све више је и сорти воћа и поврћа које се гаје на природан начин. Традиционалном и типичномза наше крајеве поврћу као што су спанаћ, зелена салата, рукола, црвена паприка, боранија, тиквице, плави патлиџан, млечни кукуруз, бундева, различите врсте зачина итд., додати су доскора готово непознати и егзотични за бугарске пољопривреднике маслине, артичока, киви, органско пчеларство и производња органских вина.
Велики проблеми органских пољопривредника у Бугарској везани су за недостатак државних подстицаја за производњу здравих прехрамбених производа. Тачно је да су европске пољопривредне субвенције за нови програмски период 2014-2020. година петоструко повећане у односу на претходни буџетски период, односно са 33 милиона на 152 милиона евра. Међутим, ова средства ће доћи из ЕУ, а домаћи пољопривредници инсистирају на финансијској помоћи од стране бугарских власти. Из Министарства пољопривреде и хране су уверили да су они приоритет за јавну управу, али судећи по буџету и помоћи које овај ресор додељује, ствари не изгледају баш тако. Поред тога, бирократске препреке су и даље проблем.
У овом контексту позитивно је то што је у последње време на унутрашњем тржишту све израженији тренд сталног повећања броја продавница разних фирми у већим градовима земље, у којима се нуде здрави прехрамбени производи гарантованог квалитета и порекла, а то је ипак охрабрујуће. Стално се увећава и број клијената, што показује да бугарски потрошачи постају све више свесни предности природног начина живота и исхране. А то наговештава добре дане за произвођаче органске хране у земљи јер ће свакако подстакнути унутрашњу потрошњу. С друге стране, верници хришћани неће остати равнодушни према веома позитивном ставу Бугарске православне цркве о еколошким производима.
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..