Јарке боје, топле погледе и пуно осмеха видимо на бројним дечјим цртежима које су деца из свих крајева Бугарске послала за учешће у конкурсу „Бакини рецепти“. Већ седму годину заредом конкурс организује Асоцијација за развој уметности и заната „А.Р.И.З.7“ која је себи поставила за циљ да истражује и промовише бугарске кулинарске традиције. У ствари, конкурс „Бакини рецепти“ није кулинарски конкурс, већ својеврсна смотра дечјег стваралаштва. Кроз своје стихове и цртеже малишани приказују своју љубав и приврженост према старијим људима у породици. Пошто су учесници у конкурсу деца која још увек не могу да сама кувају, циљ организатора је да њихову пажњу усмере на начин живота и кулинарске традиције Бугара, као и на храну која се у различитим сезонама спрема скоро у свакој бугарској кући.
Сва деца која учествују у конкурсу добијају почасну диплому, а део њихових дела „креће“ на својеврсну летњу турнеју. Дечја дела са конкурса приказују се у оквиру кулинарског фестивала „Шарена трпеза мог града“ који гостује у различитим насељеним местима у Бугарској. „Циљ је да свако дете осети понос због добро обављеног посла“, објашњава Маријета Неткова, представник организатора.
Конкурс „Бакини рецепти“ се одржава у партнерству са Националним дворцем деце, а део је календара ваншколских активности Министарства образовања и науке. Обично на адресу организатора стиже око 2 хиљаде цртежа из свих крајева Бугарске. Сваки учесник може да понуди неограничени број цртежа, а затим се они, сагласно пропозицијама, сврставају у различите старосне категорије. Право на учешће имају деца од 5 до 14 година. Интересовање за конкурс показују целе школе, атељеи уметности. „Тежимо да им скренемо пажњу на кулинарске традиције и обреде везане за храну. Не заборављамо ни важна питања у вези са здравом исхраном“ – каже Маријета Неткова и додаје:
„Деца која учествују у конкурсу су веома талентована. Неке школе већ годинама достављају цртеже својих полазника. Поред цртежа, деца нам понекад шаљу и фотографије својих бака и причу о њима. Тако је настала идеја да у конкурс укључимо дечје приче и стихове. Немамо за циљ да оцењујемо њихов таленат писања – једноставно, битно нам је да им скренемо пажњу на храну и са њом повезане породичне традиције. Од деце сазнајемо како се у њиховој кући поставља сто, које се традиције поштују, какви су односи између старијих и млађих чланова породице. Видимо да се традиције мењају и развијају. У данашњој урбаној средини оне више нису као некада, рецимо пре 30-50 година, међутим, постоји нешто што се током година није променило – сва деца много воле своје баке. Лично ја не познајем дете које не прича с љубављу о баки и деди. Веома су срећна када бораве код њих јер знају да ће их бака лепо дочекати, почастити и стрпљиво саслушати. Старији људи воле да спреме храну и да дочекају своје унуке. Породица се увек окупљала за столом. У последње време код млађих Бугара се примећује повећано интересовање за древним обичајима. Млади људи траже информације о обредним јелима која су се спремала пре више столећа. Занимају се не само за технологију спремања јела већ и за симболику. Тако, на пример, обредни хлебови заузимају главно место у већини наших празника. Људи деле хлеб различитим поводом, често госте дочекујемо хлебом и сољу, неизоставни део многих ритуала су хлеб и мед итд., а за Ускрс се обавезно меси козунак /традиционални бугарски слатки хлеб/. Управо у породици деца упознају наше традиције, а касније их сама поштују.“
Обичаји се преносе с колена на колено – старији људи преносе своја искуства на млађе генерације. „Не постоји традиција која се учи само из књига“ – наглашава Маријета Неткова.
„Традиција се преноси с људе на људе. Деца раде оно што виде да се ради у њиховој породици, у школи, у друштву. Зато наша Асоцијација за развој уметности и заната посвећује посебну пажњу школи као васпитној институцији. Култура и традиције нашег народа имају своје место у наставним програмима јер преко њих млади људи одрастају као поносни и активни Бугари.“
Превод: Албена Џерманова
Фотографије су уступили организатори конкурса „Бакини рецепти”Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..