„Много је проблема са којима се суочавају прерађивачи млека, али сада је на помолу један заиста стравичан – опасност ширења вирусног обољења Нодуларни дерматитис које није штетно за људе, али је смртоносно за преживаре. Ако се та епидемија развије у Бугарској ускоро неће бити млечног сточарства. Када томе додамо прекомерну производњу млечних артикала у ЕУ и ниске цене, ситуација постаје катастрофална.“Такав је коментар Симеона Присадашког, потпредседника Асоцијације произвођача и прерађивача млека у Бугарској. Зараза долази из Грчке и Турске. Њено је ограничавање тешко изводљиво, а мере треба да буду свеобухватне. Већ смо постали сведоци протеста власника чије су животиње убијене због сумње да су заражене. Они су оптужили Агенцију за безбедност хране да није донела благовремене мере попут превентивне дезинфекције и инсистирали на одштетама. 20. априла је постало јасно да влада издваја 7,5 милиона евра за борбу са епидемијом чије је прво огњиште прецизирано већ 13. априла, а досада њих већ има 13. Министар пољопривреде и хране Десислава Танева је навела да је Бугарска затражила од Европске комисије 350.000 вакцина за сва говеда на територији Јужне Бугарске. Првих 150.000 очекујемо идуће недеље. Сходно прописима Европске уније, превентивна вакцинација против дерматитиса није дозвољена, а сам чин вакцинације води трогодишњој забрани производње артикала од млека вакцинираних животиња. За власнике убијених говеда издвојено је 100 хиљада евра на име одштете.

На позадини Нодуларног дерматитуса не губе на актуелности и остали проблеми бранше. Међу њима су укидање квота за млечне производе пре годину дана и прекомерна производња у земљама ЕУ:

„У Европи је дошло до прекомерне понуде млечних производа по врло ниским ценама. То буквално масакрира домаћу производњу. Не можемо да останемо по страни. Али питање треба да буде решено на европском нивоу, а не на националном“, коментарише г. Присадашки.

У потрази за решењем проблема Европска комисија је потражила могућност пласмана европских млечних производа на тржиштима Кине, Вијетнама, Индонезије... А у фебруару европски комесар за пољопривреду Фил Хоган је посетио Колумбију и Мексико на челу бизнис делегације у чијем су саставу били и бугарски произвођачи млека.

Како г. Симеон Присадашки гледа на сличне иницијативе?

„Звуче ми веома егзотично. Знате, нова тржишта су добро позната стара,каже он.Ми смо затворили једно озбиљно тржиште – руско. Бугарска не извози много млека у Русију, али индиректно је тиме погођена, јер је прекомерна производња у Европи довела већој понуди на бугарском тржишту и већој конкуренцији.“

Други релативно нови за земљу проблем је настанак и брзи раст удела биљних млечних производа. Да ли Бугарин може да препозна квалитетне производе?

„Да, може, али питање је да ли може да их себи приушти. У великим градовима више или мање постоји култура исхране и могућности за то. У мањим насељима главни проблем је проблем опстанка, а не избора,подвлачи г. Присадашки.Квалитет бугарских млечних производа не опада. Проблем настаје када се траже максимално ниске цене. Реч није само о биљним млечним производима, већ и о „безименим“ маркама, о брендовима трговачких ланаца који приморавају произвођаче да производе по максимално ниским ценама. А познато је да је цена обрнуто пропорционална квалитету.“

Како да опстане наша индустрија млека у условима прекомерне понуде? Према г. Присадашком – ако се угледа на Грчку која се патриотски залаже за своје традиционалне производе, и на Италију која је решила проблем нелојалне конкуренције, док је код нас, на пример, она већа од лојалне. Какав је њен удео на тржишту?

„Нећу да вас узнемиравам, али документи сведоче да је у 2015. г. у Бугарској откупљено 500 хиљада тона сировог млека, а произведено преко једног милиона литара. Ви сами израчунајте.“

Превод: Александра Ливен