28.маја поново ћемо одати пошту жртвама комунизма, а у присуству председника у Белену ће бити стављен камен темељац Меморијала мученика ХХ века. Његовом изградњом град ће се претворити у место комеморације – да не заборављамо недужне жртве логора.
Бугарска је једина европска држава без меморијала жртава тоталитаризма. Да би исправио ту неправду католички свештеник у Белену Паоло Кортези је основао фондацију и започео да прикупља средства. Идеја му је претворити некадашњи логор који је 1949. г. створен одлуком Владе у Меморијални парк. А нежељу бугарског друштва да беспристрасно гледа на своју блиску прошлост он објашњава психолошки.
То је велика рана бугарског народа, јер су тамо Бугари убијали Бугаре, каже Паоло Кортези. И овде постоји разлика са турским ропством – не говоримо о странцима, већ о нечему што се десило у бугарској породици, у бугарском друштву. Разумем да је то велика траума и да многи људи не желе да се враћају овим страницама историје, већ би више волели да забораве на њих, јер је болно схватити да је члан твоје породице убио свог брата или сестру. Када, међутим, говоримо о рани, она треба да се отвори и да се види шта има унутра. Тј. прво да упознамо истину, чињенице и тек онда да приступимо лечењу. А конфликт који је током 45 година оставио много жртава, биће излечен само путем помирења – када џелати кажу: „Погрешио сам!“, а жртве одговоре: „Праштам ти!“. Циљ памћења је да постигнемо помирење. И само када излечимо рану ићи ћемо напред. Али ако не направимо ништа, и даље ћемо боловати.
Када је имао свега 10 година Паоло Кортези је одлучио да се посвети вери и отишао у семинарију. А у Белене је допутовао пре пет година и видео у томе Божји знак – да служи у граду свог брата из реда пасиониста блаженог Евгенија Босилкова. Већ неколико година свештеник обилази та места са бугарским и италијанским групама, јер су она „натопљена сузама и крвљу недужних људи и када им одајемо пошту, ми постајемо човечнији и бољи“.
Не можемо да разумемо историју Бугарске ван контекста. Мислим на доба тоталитарних режима у Европи, објашњава свештеник. Мало је познато да је 1942-44. г., за време управљања владе Богдана Филова, Белене био радни логор за Јевреје и комунисте. Касније се претворио у место страдања антикомуниста. Имао је везу са Румунијом, Мађарском, Пољском, Немачком, Италијом, Шпанијом. Због тога у Белену одајемо пошту жртвама из Бугарске и европским страдалцима ХХ века.
Христос је рекао: „Истина ће вас ослободити“. Према Паолу Кортезију не треба да се плашимо истине о комунистичкој прошлости, јер она чува лица, имена и животне приче жртава. Он се нада да не претварамо успомену на њих у политичко оружје, али да им нађемо места у уџбеницима историје.
Много је корака ка помирењу, каже падре Паоло Кортези. Један од њих свакако је да Бугарска изгради свој меморијални парк и музеј подвргнутих репресалијама. Други корак је изучавање историје ХХ века у школи, васпитавање младе генерације у духу истине о тоталитарним режимима – фашизму, нацизму, комунизму. Потребно је такође да имамо књижевност, документарне филмове, позоришне поставке о томе, јер је култура памћења веома важна.
Италијански свештеник верује да ће идуће године Меморијални парк бити званично отворен. А за то има и небески благослов блаженог Евгенија Босилкова, католичког свештеника који је рођен на Белену и страдао за своју веру – био је погубљен од комунистичке власти 1952. г.
Он нас учи помирењу. Он никада није изустио ниједну рђаву реч против власти. Живео је и умро као Исус Христос – само са љубављу.
Из Извештаја Владе о спровођењу у 2023. години ажуриране Националне стратегије демографског развоја становништва Бугарске постаје јасно да се први пут за 38 година скоро да није евидентирано смањење укупног броја становника земље. У 2023. години..
Тема миграције поново се нашла у фокусу европске агенде, у светлу појачаног притиска на Брисел да усвоји мере за њено ограничавње. Позиви многих европских лидера за радикалнији приступ према нелегалним мигрантима постају све учесталији. Немачка је..
Током 2023. године око 8.000 Бугара вратило се у домовину, док је приближно 12.000 њих напустило Бугарску, изјавила је Магдалена Костова, директорка Дирекције за демографску и социјалну статистику при Националном заводу за статистику, у интервјуу за..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином..