Удружење „Клас“ је независна уметничка организација основана 2013. године. Оно укључује 20 апсолвената Националне академије за позоришну и филмску уметност „Крстјо Сарафов“ на смеру драмска позоришна глума у класи проф. Ивајла Христова. Млади људи су удружење назвали „Клас“ (на срп. класа, разред), да би тиме показали логичан наставак својих односа изграђених током четири године студија и присуства на сцени. Они воле да раде заједно, иако признају да је понекад тешко. Имају слична схватања и погледе на позориште, зато су одлучили да и даље остану заједно и граде каријеру као професионални глумци. Из разговора са троје чланова удружења „Клас“ - Викториојм Ангеловом, Драгомиром Драгановим и Ивајлом Драгановим, после дугачке пробе у позоришној радионици „Сфумато“ сазнаћемо више појединости о њиховим заједничким пројектима и раду на сцени.

„Проф. Ивајло Христов нам је рекао да смо комплетна позоришна трупа и да је оно што смо постигли изузетно вредно, прича Викторија. – Разумемо се погледом, што је веома важно за рад на сцени. Он нам је саветовао да се држимо заједно као тим, јер у професионалним позориштима покушавају да то постигну, док смо ми већ постигли овај резултат. Почели смо сами да правимо представе које су у овој етапи засноване на класичним текстовима. Наша прва представа урађена је према Молијеровој комедији „Мизантроп“ која се сврстава у тзв. високу комедију, и у њој повлачимо паралеле са савременошћу. Затим смо урадили представу „Сан летње ноћи“ Вилијама Шекспира. То су вечне теме које су непресушан извор инспирације.“

Циљ глумаца удружења „КЛАС“ је да инспиришу младе људе у Бугарској и да квалитетним позоришним представама које су уједно и провокативне привуку публику у позориште. „Невоља учи човека“, кажу они и прецизирају да већину представа сами припремају, што се тиче декора, расвете, костима и шминке и помажу једни другима. Било је случајева када су одржавали пробе у својим домовима. Међутим, шта их тера да иду напред?

„Најсрећнији тренутак је када се премијера деси и по завршетку спектакла видиш одушевљену реакцију публике, јер тада осећаш радост и задовољство због напора које си уложиои због онога што си сам постигао“, рекла је Викторија. – Видиш да можеш да успеш и да је твој труд уродио плодом.“

Приликом свог рада глумци наилазе и на комичне ситуације. „Са једним колегом смо изводили скечеве и ја сам заборавио текст“, прича са смешком Ивајло. – Гледао сам га и он ме је гледао ћутећи. То је трајало прилично дуго“. А Драгомир се сетио случаја када је један од декора од златне фолије за представу „Сан летње ноћи“, који није стварао проблеме током проба, непосредно пре ње, баш као у цртаним филмовима, пао на Викторију. Срећом, завршило се без последица.

Иако је глумачки посао захтеван, он доноси пуно радости, али и проблеми вребају иза ћошка и они су углавном финансијске природе. Који су извори финансирања удружења „Клас“?

„Оно се финансира из буџета Министарства културе и Софијске општине, објашњава Драгомир. – Ова средства су мала, док је број уметника који желе да раде на независним пројектима велик. Они финансирају 20-30% вредности пројекта и зато су потребни спонзори. Међутим, спонзорство од стране приватних фирми није распрострањена пракса у Бугарској“, сматра он.

Недавно је удружење учествовало у добротворној иницијативи. Сав новац прикупљен од улазница за представу „Сан летње ноћи“ употребљен је за лечење једне девојчице која болује од церебралне парализе. Захваљујући младим глумцима и другим људима добра срца, ова мисија је успешна.

Чланови удружења „Клас“ се надају да ће ова година за њих бити веома успешна, као и да финансијски проблеми могу бити лако превазиђени. Они планирају више позоришних представа уз наду да ће добити сталну сцену, јер је тренутно свака представа на различитим местима. Иначе, Викторија Ангелова, Драгомир Драганов и Ивајло Драганов сањају о новим сценским наступима, учешћу у филмовима и путовањима у иностранство. Они мисле да је фантастична идеја да се у циљу размене искустава организује више међународних фестивала уз учешће представника различитих земаља.

Превела: Марина Бекријева