Циљ атентатора јесте подела света на хришћане и муслимане и изазивање рата. Међутим, ми не смемо дозволити да нас поделе и постоји само један начин да станемо њима на пут – стати један уз другога. Пакистанац Саиф Рехман не крије да је гневан на терористе у Бриселу и каже да за њих има само једну једину реч - „животиње”. Додаје да их погрешно називају муслиманима чим и Куран заповеда: „Не убијај!”
Саиф Рехман је дошао у Бугарску далеке 1994. године. Свратио је на путу за западну Европу, да би овде остао можда до краја свог живота. Он је узоран грађанин саосећајног срца – у нашу земљу "донео" је аристократски спорт крикет и основао први крикет клуб, дуге године је бесплатно играо и тренирао почетнике у овом спорту. Последњих година крикету учи децу са хендикепом – опет бесплатно јер му је овај спорт у крви и не може се помирити са чињеницом да често пута на улици људи једноставно одвраћају поглед од детета које није попут осталих. Иначе има сопствени пакистански ресторан.
И пошто Саиф Рехман није једини пример муслимана који се успешно интегрисао, он не може прихватити каљање имена поштених људи попут њега и њихово свођење под заједнички именитељ са терористима-самоубицама у европским престоницама.
Атентати у Бриселу се повезују са исламом, али они немају ништа заједничко са религијом,каже Саиф Рехман.Нема везе ко стоји иза атентата - тзв. Исламска држава, талибани или Ал Каида – они су дело сирових и подлих људи који не заслужују да живе на овој земљи. По мени, човек који убија другог човека је нечовек. Куран забрањује убиство, као и самоубиство. Могу да набројим бар сто забрана ислама, али „животиње” их не поштују и раде све што је забрањено. Мора се знати где лежи проблем – зашто људи који су рођени у западној Европи постају камиказе. Рођени су тамо, тамо су се школовали, стекли су пријатеље међу локалним становништвом, имају колеге са универзитета. Зашто се дозвољава да ти млади људи одлазе у Авганистан или "Исламску државу" да их обучавају за терористе? Људима треба објаснити да они немају везу са исламом. Нажалост, због ових „животиња”су настрадали обични муслимани, недужни грађани.
Наконатентата у Њујорку од 11. септембра 2001. године у Пакистану је 70.000 људи постало жртва терористичких напада, подсећа Саиф Рехман. Као резултат ове статистике његова земља је израдила веома строге законе којима је казна затвора запрећена и за вербални тероризам. Пакистанац сматра да Европа такође мора увести и немилосрдно примењивати строгу регулативу, полазећи првенствено од безбедности грађана.
Нека Европа помаже мигрантима који беже од рата у својој домовини, али она мора бити веома опрезна и водити рачуна о томе који све људи улазе у европске земље, позива Саиф Рехман.
Морамо им помоћи, али увек морамо имати на уму да међу њима можда има и „животиња”. Морамо бити на опрезу – не смемо дозвољавати несметано кријумчарење људи, нити да кријумчари људи зарађују новац од људске несреће. Мигранти морају улазити на граничним прелазима уз пасошку контролу. Нажалост, већина атентатора је из локалног становништва – углавном су то млади људи рођени у Белгији, Француској, Енглеској.
Крајем нашег разговора Саиф Рехман нам је испричао о једном шаљивом догађају који се догодио истог дана када је он стигао у Бугарску. У то време није било жутих таксија – ушао је он у возило марке Лада са плавим ротационим светлом. Био је задивљен двојицом униформисаних „возача”, али никако није могао да схвати зашто су почели да му вичу, а онда га изгурали из аута. Потом је све схватио – упао је у полицијско возило... Саиф данас са осмехом, али са мало туге каже:
Види каква су ова времена! Године 1994. човек из трећег света, муслиман, укрцава се у полицијско возило, а полицајци га гурају напоље. Данас је политика другачија – чим виде неког човека из трећег света, посебно муслимана, полицајци га одмах заустављају и угуравају у ауто.
Превод: Албена Џерманова
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..
Дечја „научна“ журка посвећена диносаурусима биће организована у хуманитарне сврхе – за подршку Спасилачком центру за корњаче у селу Бања, у близини заштићене црноморске зоне Иракли. Дрес код журке је на тему „корњача“. Свако дете може да учествује..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог..