Благовести је један од највећих црквених празника који се обележава тачно девет месеци пре Рођења Христовог. У нашем народу он је познат као Благовец. Зна се да је управо на тај дан Арханђео Гаврило девици Марији донео благу вест да ће родити Сина Божијег – Спаситеља света.
Веровало се такође да обредно обилажење дворишта и куће штити од уједа змија. Обичај је био да жене и деца дижу галаму лупајући у металне предмете и понављају "Бежите змије и гуштери! Благовец стиже!". У неким местима змије терају запаљеним крпама, а другде су их протеривали речима: "Бежите змије и гуштери! Роде стижу!". Народ верује да и најопаснија змија неће напасти роду. Причало се чак да змија може да победи снажног орла, али роду никада.
Некада су се на Благовести девојке окупљале и ишле од куће до куће певајући пригодне песме. У њима је главни јунак била кукавица – певало се о томе какве је вести она доносила – на пример, да су стигле виле, да ће се нека цура ускоро удати...
Према једној легенди, на Благовести се изнад закопаног блага диже плави дим. Било је неких шаљивџија које су палиле сламу, одозго стављале кош услед чега је пламен постајао плави. Тако су оне намамљивале трагаче за златом, који су се након дугог копања малаксали враћали празних руку, а потом су их у кафани сви исмејавали.
Веровало се да ко на Благовести чује кукавицу да кука, а сит је и има у џепу бар један новчић, током целе године неће бити гладан, а новчаник ће му бити пун. Ако је човек гладан, болестан или без пара, кад чује кукавицу мора пљескати рукама док је не протера.
Превод: Албена ЏермановаПрви јануар је дан препун радости, наде и очекивања – тренутак када се свака породица нада благородној години која ће сваком њеном члану донети здравље, срећу и остварење снова. У бугарској традицији овај дан је познат као Сурва, али и као Васиљевдан,..
Уочи дочека Нове године, у бугараском помашком селу Рибново, у југозападној Бугарској, одржава се избор за најлепшу невесту „гелину“ у последње четири године. Тако се у овом крају називају невесте које су посебно украшене и „осликане“ за своје..
Сваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..