„Захтев за повећање цене воде у главном граду за двадесет одсто јесте геноцид“, изјавио је инж. Ганчо Хитров, председник Националног комитета за побољшање водоснабдевања у Бугарској. Према његовим речима, он није економски оправдан, а у социјалном аспекту такав потез ће приморати 350.000 становника престонице да максимално ограничи коришћење овог природног ресурса.

„Софијска вода“ а.д., највеће предузеће за водоснабдевање и канализацију у земљи, већ неколико година покушава да подигне цену воде, а његов последњи предлог је најдрастичнији. У случају поскупљења грађани ће уместо садашњих 1,76 лева по кубном метру воде плаћати више од два леваза утрошени кубик.

„Систем водоснабдевања Софије има многе резерве које се морају искористити пре него што се приступи корекцији цене воде, каже инж. Ганчо Хитров. – У периоду 2014-2015. година фирма „Софијска вода“ је вршила притисак да се током прве године цена драгоценог ресурса повећа за 15 одсто, а у току друге-између 7 и 9 одсто. Захваљујући нашој интервенцији и одлукама Општинског већа и Регулаторне комисије за енергетику и водопривреду, није дошло до промене цене воде. Али, као што видите, припрема за то је одавно у току.“

Према прорачунима Националног комитета за побољшање водоснабдевања у Бугарској, ако предлог концесионара „Софијска вода“ прође, он ће остварити значајну добит.

„Повећање цене кубног метра воде за 1 стотинку доноси годишњи приход од 860.000 до једног милиона лева. А ако вода поскупи за 33 стотинке, додатни приход фирме „Софијска вода“ износио би око 32-33 милиона лева на годишњем нивоу, прецизира инж. Хитров. - Она тражи повећање цене воде због недостатка средстава за инвестиције. А сада предстоји санација великог објекта као што је брана хидроакумулације „Бели Искар“, која ће у другој фази коштати више десетина милиона лева.“

„Софијска вода“ је поставила ултиматум да неће изводити радове на санацији бране, ако не добије тражено повећање цене воде. Међутим, брану треба ојачати, јер постоји опасност да се она сруши и онда би град Самоков био поплављен. Стручњаци су још пре три године утврдили да је брана хидроакумулације у критичном стању, али концесионар ни до данас није почео извођење ремонтних радова, наводећи као аргумент недостатак новца. Ваља истаћи да 25 одсто воде за пиће у Софију долази из хидроакумулације „Бели Искар“.

Према бугарском законодавству, цена воде не треба да буде већа од 3,5 одсто месечног прихода домаћинства. Међутим, ако буду усвојене нове цене, скоро трећина становника главног града ће се наћи испод тзв. границе социјалне прихватљивости цене. Тако би концесионар прекршио и основна начела европског права, рекао је инж. Ганчо Хитров и додао:

„Први принцип гласи да потрошач плаћа оно што потроши, а други - да није у реду тражити од потрошача да унапред финансира побољшање квалитета услуге за коју плаћа и коју користи. А „Софијска вода“ врло често крши та два принципа. Фирма можда заиста има право да тражи корекцију цене воде, али она мора бити разумна. Штавише, остали оператери система водоснабдевањаи канализације у земљи инсистирају на повећањуцене за3-4 посто и то након што су уложена велика средства у изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода и воде за пиће.“

Истовремено, губици на водоводној мрежи од извора воде до крајњег потрошача износе преко 50 одсто.

„Утврђени су губици од 65 посто који је, према Уговору о концесији, 2008. године требало да буду смањени на 32 посто, појашњава инж. Хитров. – Они тренутно износе преко 55 процената. Да су тада биле испуњене одредбе уговора везане за ове губитке, данас би кубик воде коштао 65 стотинки.“

Уговор о давању концесије предузећу „Софијска вода“ потписан је крајем 1999. године на рок од 25 година, а постоји могућност да она буде продужена за још десет. Акцијски капитал је подељен између Софијске општине (22,9%) и француске компаније „Veolia Water“ (77,1%), којој је 2010. године британска компанија „United utilities“, претходни већински власник акција, продала свој удео. По речима инж. Ганча Хитрова, током година су државном тужилаштву и парламентарном Одбору за корупцију стигле бројне дојаве против концесионара, али све „долази до одређеног нивоа“. Повремено се чују и позиви на раскид концесије, али се то не догађа из различитих разлога. На пример, један од њих је да би у случају раскида општина морала да плати велике пенале који достижу до 1 милијарде лева, као и да ће бити одбијени потенцијални страни инвеститори.

Превела: Марина Бекријева