Навршило се 143 године од погибије Васила Левског – омиљеног хероја Бугарске, идеолога и организатора нашег националног покрета за ослобођење од османског ропства. Тим поводом на иницијативу Националне галерије „Дворац“ и Општебугарског комитета „Васил Левски“ у Софији је отворена поставка под насловом „Апостол и његово време кроз поглед бугарских сликара“. Она приказује преко 80 дела и 40 докумената, који сведоче о животу и раду Апостола слободе. Велики део експоната приказује се широкој јавности први пут. Реч је о великим платнима из фондова галерије са сценама из живота Бугара у другој половини ХІХ века. Укључене су и графичке и скулптурне портретне и друге композиције посвећене Левском.
„Изложба представља широку панораму ликова Апостола и паралелно с тим нас упознаје са радом бугарских уметника различитих генерација који су стварали у различитим политичким системима, али инспирисани великаном бугарског ослобођења, који је на нашем поднебљу створио замашну мрежу тајних револуционарних комитета, прича кустос изложбе Жанет Митева. Дакле, представљамо дела рођеног 1872. г. у Русеу Марина Георгијева Устагенова – једног од првих дипломираних домаћих уметника, као и скулптуру Лазара Митева, ученика Пловдивске ликовне гимназије „Цанко Лавренов“, рођеног 1996. године.“
У центру поставке је дело академика Дечка Узунова „Огрљица бесмрћа“ које је створено 1973. године. Међу ауторима се истиче и већ поменути Марин Георгијев Устагенов који је знатан део свог стваралаштва посветио годинама пре Ослобођења Бугарске и нашем националном хероју Василу Левском. Његово платно „Стварање тајног револуционарног комитета у Софијском“ се приказује јавности први пут. Својеврстан контрапункт старим мајсторима је стваралаштво савремених сликара. Међу њима су професор на Националној ликовној академији Пламен Влчев и познати у Европи Васил Горанов. Портрет Васила Левског је насликао и млади уметник Росен Рајчев који већ више година живи и ради у САД. Његова слика поклоњена је 2010. председништву Бугарске.
У каквој мери је лик Апостола подређен времену и уметности?
„Ако код старијих сликара историјска наука није била толико развијена, није имало много разрада и открића, водећи су били лични однос и осећај личности Левског и време. Као код Устагенова, на пример, који ствара у окружењу савременика и сарадника Левског. Али се током година појављују нова и нова сведочанстава, историјска грађа и истраживања. Мислим да су сви сликари ХХ века марљиво истражили лепу и стручну књижевност и мемоаре. Велика помоћ сликарима је и седам сачуваних фотографија Левског. Наравно, свако то ради из свог угла и карактеристичним рукописом, али тражећи и физичку сличност. Друге слике представљају сцене из живота Бугара у доба Левског и софијске призоре. На пример, на једном платну се види црква Свете Софије у руинама, какву ју је видео и Левски на путу ка вешалима.“
Жанет Митева наставља:
„Један посебан сегмент изложбе су цртежи Христа Нејкова за две дечје књиге о Василу Левском. Једна се зове „Апостол у опасности“ према истоименој причи Ивана Вазова, а друга је Серафима Северњака „Ја сам Левски“. За те књижице зна свако бугарско дете, али ми сада први пут представљамо њихове оригиналне илустрације. У излогу поред ових савремених слика су и први цртежи Ивана Мрквичке за причу „Апостол у опасности“ који су објављени 1895. у часопису „Уметност“. Приказујемо и оригиналне фотографије помагача Левског, као и две његове оригиналне фотографије што је права реткост, јер се оне чувају под специјалном контролом и чак стручњаци их ретко могу видети, а да и не говоримо о обичним грађанима. А ми их представљамо захваљујући племенитом гесту колекционара Александра Алексијева.“
Изложба је пропраћена и позоришном минијатуром редитеља Асена Шопова „Саслушање Васила Левског пред ванредном истражном комисијом у Софији“, где улогу Апостола тумачи млади глумац Веселин Плачков.
„Поставка представља саслушања Левског у Софијском конаку. Подсетимо да је касније на истом месту изграђен царски дворац, који је данас претворен у Националну галерију „Дворац“. Тако да дух Апостола и даље живи у овим просторијама“, рекла је у закључку Жанет Митева.
Изложба у Националној галерији је отворена до 20. марта.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: БГНЕС
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је један од Светих Седмочисленика – ученика Свете браће Ћирила и Методија, првоучитеља Бугара. Након..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..