Навршило се 143 године од погибије Васила Левског – омиљеног хероја Бугарске, идеолога и организатора нашег националног покрета за ослобођење од османског ропства. Тим поводом на иницијативу Националне галерије „Дворац“ и Општебугарског комитета „Васил Левски“ у Софији је отворена поставка под насловом „Апостол и његово време кроз поглед бугарских сликара“. Она приказује преко 80 дела и 40 докумената, који сведоче о животу и раду Апостола слободе. Велики део експоната приказује се широкој јавности први пут. Реч је о великим платнима из фондова галерије са сценама из живота Бугара у другој половини ХІХ века. Укључене су и графичке и скулптурне портретне и друге композиције посвећене Левском.
„Изложба представља широку панораму ликова Апостола и паралелно с тим нас упознаје са радом бугарских уметника различитих генерација који су стварали у различитим политичким системима, али инспирисани великаном бугарског ослобођења, који је на нашем поднебљу створио замашну мрежу тајних револуционарних комитета, прича кустос изложбе Жанет Митева. Дакле, представљамо дела рођеног 1872. г. у Русеу Марина Георгијева Устагенова – једног од првих дипломираних домаћих уметника, као и скулптуру Лазара Митева, ученика Пловдивске ликовне гимназије „Цанко Лавренов“, рођеног 1996. године.“
У центру поставке је дело академика Дечка Узунова „Огрљица бесмрћа“ које је створено 1973. године. Међу ауторима се истиче и већ поменути Марин Георгијев Устагенов који је знатан део свог стваралаштва посветио годинама пре Ослобођења Бугарске и нашем националном хероју Василу Левском. Његово платно „Стварање тајног револуционарног комитета у Софијском“ се приказује јавности први пут. Својеврстан контрапункт старим мајсторима је стваралаштво савремених сликара. Међу њима су професор на Националној ликовној академији Пламен Влчев и познати у Европи Васил Горанов. Портрет Васила Левског је насликао и млади уметник Росен Рајчев који већ више година живи и ради у САД. Његова слика поклоњена је 2010. председништву Бугарске.
У каквој мери је лик Апостола подређен времену и уметности?
„Ако код старијих сликара историјска наука није била толико развијена, није имало много разрада и открића, водећи су били лични однос и осећај личности Левског и време. Као код Устагенова, на пример, који ствара у окружењу савременика и сарадника Левског. Али се током година појављују нова и нова сведочанстава, историјска грађа и истраживања. Мислим да су сви сликари ХХ века марљиво истражили лепу и стручну књижевност и мемоаре. Велика помоћ сликарима је и седам сачуваних фотографија Левског. Наравно, свако то ради из свог угла и карактеристичним рукописом, али тражећи и физичку сличност. Друге слике представљају сцене из живота Бугара у доба Левског и софијске призоре. На пример, на једном платну се види црква Свете Софије у руинама, какву ју је видео и Левски на путу ка вешалима.“
Жанет Митева наставља:
„Један посебан сегмент изложбе су цртежи Христа Нејкова за две дечје књиге о Василу Левском. Једна се зове „Апостол у опасности“ према истоименој причи Ивана Вазова, а друга је Серафима Северњака „Ја сам Левски“. За те књижице зна свако бугарско дете, али ми сада први пут представљамо њихове оригиналне илустрације. У излогу поред ових савремених слика су и први цртежи Ивана Мрквичке за причу „Апостол у опасности“ који су објављени 1895. у часопису „Уметност“. Приказујемо и оригиналне фотографије помагача Левског, као и две његове оригиналне фотографије што је права реткост, јер се оне чувају под специјалном контролом и чак стручњаци их ретко могу видети, а да и не говоримо о обичним грађанима. А ми их представљамо захваљујући племенитом гесту колекционара Александра Алексијева.“
Изложба је пропраћена и позоришном минијатуром редитеља Асена Шопова „Саслушање Васила Левског пред ванредном истражном комисијом у Софији“, где улогу Апостола тумачи млади глумац Веселин Плачков.
„Поставка представља саслушања Левског у Софијском конаку. Подсетимо да је касније на истом месту изграђен царски дворац, који је данас претворен у Националну галерију „Дворац“. Тако да дух Апостола и даље живи у овим просторијама“, рекла је у закључку Жанет Митева.
Изложба у Националној галерији је отворена до 20. марта.
Превод: Александра Ливен
Фотографије: БГНЕС
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..