Радомир Мирчев је наизглед сасвим обичан човек, дипломирани правник који се сваког дана уживљава у различите улоге. Пријатељи га ословљавају „Гадом проклетим,“ псеудонимом који је сам себи наденуо одушевљен књигом Терија Прачета. Надимак му је постао толико популаран да део његових познаника чак и не зна његово право име. Ако сте некада мислили да је дан превише кратак како бисте завршили све зацртане задатке, Радо ће вас одмах убедити у супротно. Поред тога што ради као лектор правних текстова у једној издавачкој кући, Радомир успева да нађе времена и за своје хобије. Воли да се опусти уз своје игрице, у којима преузима улоге замишљених ликова у једном измишљеном свету са митским бићима, да креира стоне игре, једна од којих је већ у продаји и може се рећи да је доживела велики успех, да учествује у стварању онлајн игара и др.
Шта то тера Радомира да са тешким оклопом на себи крене против пријатеља: „Налазиш своју улогу у овом свету, уживљаваш се у њу, долазиш на догађај, који траје највише 3 дана, уживаш у сваком тренутку након чега одлазиш исцрпљен, али задовољан и одморан пошто си имао прилику да се упустиш у једну несвакидашњу авантуру, у битку у којој користиш лажно оружје, али си зато у правом оклопу. Када је игра фикција, ја сам у улози елфа, гађам луком или копљем. У постапокалиптичним сценаријима сам зликовац пошто играм лекара који мучи своје пацијенте.“
Ма колико забавно изгледало креирање игара на табли, ово је ипак озбиљна ствар. Време једноставно лети, а формирање и координација екипе графичара, илустратора и дизајнера није нимало лак задатак. Више о новој идеји испричао нам је Радо: „Радимо на новој космичкој игри у којој имамо пар зараћених космичких цивилизација, дакле, људи су отишлу у свемир, али је сусрет са представницима других цивилизација довео до избијања сукоба. Игру смо назвали „Место под сунцем“ јер сви покушавају да нађу своје место под сунцем.“
Без обзира на поприличну шарену свакодневицу, Радомиров живот је био миран, све до тренутка када су га привели због учешћа на антивладином протесту, тачније због бацања парадајза на зграду Владе 2013. године. Новинарски фотографи су ухватили тренутак кад су лисице шкљоцнуле око руку младића који није ни слутио да ће постати... акциони јунак.
Радомир је без проблема пуштен из притвора, пошто је, наводно, бранио своју тачку гледишта. Младић је брзо заборавио овај непријатан догађај и наставио даље. Али су га једног дана његови познаници питали зашто је опљачкао банку, зашто је претукао стару жену и др. Радо је са изненађењем констатовао да се његова фотографија с протеста нашла на насловним странама већине домаћих медија, а служи као илустрација за различита кривична дела – од апсурдних до озбиљних. На фотографији је млади мушкарац усликан с леђа, али су дуга плава коса и тетоважа одале његов идентитет. Према писањима медија, он је прави „гад“ и опасан криминалац, а пријатељи и познаници му стално шаљу новинске чланке. Радомирова мајка живи у иностранству и он се теши тиме што ју је успео на време упозорити како не би помислила да њен син врши злочине у домовини.
Ево шта је рекао Радомир о томе како ова ситуација утиче на његов живот?
“И данас ми људи шаљу новинске чланке, без обзира на то што је фотографија настала пре скоро три године. Последњи пут ми је пре месец-два неко послао два чланка. Изгледа да је неки уредник мишљења да фотографија веома добро илуструје вести у којима се помиње хапшење неког младог криминалца, са рукама које су лисицама везаним иза леђа. Реаговао сам тако што сам све ове чланке поделио путем друштвених мрежа, како би постало јасно да су у питању лажне информације. Ово је страшна мрља на угледу. Трудим се да на целу причу гледам са шаљиве стране. Иначе могу да поднесем тужбу против медија који су користили моју фотографију, али се код нас тако нешто тешко може догодити. Наш судски систем је веома конзервативан и тром, тако да чисто сумњам да ћу успети да одбраним своје интересе. Питање се своди на то колико сам ја препознатљив на фотографији? Али пошто су ме препознали, онда сам препознатљив.“
Дотична фотографија се и дан данас користи, чак и након што је млади мушкарац учествовао у пар емисија у којима је говорио о том проблему. Радо је одлучио да за сада неће предузети озбиљније мере, нада му је да ће се ова прича временом заборавити.
Без обзира на то да ли вам је живот испуњен разноразним обавезама и хобијима, или је миран, немојте сметнути с ума да вам се може десити нешто неочекивано што га може преокренути за 180 степени.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
У недељи током које се обележава Мечкиндан, Светски фонд за заштиту природе (WWF) Бугарска усмерио је пажњу јавности на шест младунчади медведа сирочади,..
Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције..