Без инвестиција нема економског раста, повећања доходака и побољшања животног стандарда. На тој идеји темељи се економска политика свих држава света. Зато и свака влада покушава да кроз  разне повластице, пореске олакшице, додатне услуге и на свакојаке друге начине привуче стране инвеститоре и подстакне улагање домаћег капитала у привреду.

Недавно је обелодањено да су у 2015. стране инвестиције у Бугарској порасле за читавих 40% у односу на 2014. г. Запањујућа је то стопа раста премда ако се погледају конкретне цифре реч је о веома скромном износу, отприлике милијарда и нешто евра. Тај новац није у стању да значајно утиче на целокупну привреду, у најбољем случају обезбеђује посао за још неколико стотина људи. Нећемо сада анализирати узроке релативно слабог страног инвеститорског интереса према Бугарској. Међутим друге неке бројке, објављене ових дана, покрећу тему о домаћим инвестицијама и унутрашњој тражњи. Тим пре што су многи економисти мишљења да убрзању економског раста у Бугарској могу допринети домаће инвестиције и унутрашња потражња. По свему судећи Бугари нису баш расположени да троше, а немају и неке посебне инвестиционе планове. Такав бисмо закључак могли донети на основу најновијих статистичких података Бугарске народне банке према којима депозити грађана и невладиних организација и даље расту. Они износе 74% БДП или 32 милијарде евра, а само у последњем месецу су нарасли са импресивних 95 милиона евра! Ова камара новца лежи на банковним рачунима, а још и не доноси камату, јер каматне стопе остају близу нуле. На развијеним финансијским тржиштима нуди се сијасет могућности за улагање слободног капитала, а банковни депозити само су једна од тих бројних могућности међу којима су додатно медицинско осигурање, додатно пензијско осигурање, разне врсте животног осигурања, инвестиције у некретнине, куповина инвестиционог злата, уметничких предмета и т.сл.

Све те шансе постоје и у Бугарској, али на папиру, док у реалној пракси је присутан одомаћени, искривљен облик познатих у свету финансијских инструмената. И, што је битније, Бугари немају ту финансијску културу, знање и капитал који би им омогућили да се определе за најпогоднију за њих инвестицију. Истини за вољу износ уштеђевине је најчешће толико мали и безначајан да је једини могући начин да она буде положена код неке банке. О каквим се инвестицијама, фондовима или вредносним папирима може говорити ако вам штедња износи 1000 евра!?!?

И тако се ушло у зачарани круг – Бугари штеде на традиционалан начин зато што им новац није довољан за инвестиције, док истовремено инвестиције остају слабе зато што су велика средства замрзнута у облику депозита. Из тог зачараног круга изаћи ће се најлакше помоћу иновација и дигиталних технологија које нуде велику продуктивност и исплативост са релативно малим првобитним капиталом. Али истовремено траже озбиљна знања и професионалне вештине какве већина грађана не поседује.

Превела: Ана Андрејева