Без инвестиција нема економског раста, повећања доходака и побољшања животног стандарда. На тој идеји темељи се економска политика свих држава света. Зато и свака влада покушава да кроз разне повластице, пореске олакшице, додатне услуге и на свакојаке друге начине привуче стране инвеститоре и подстакне улагање домаћег капитала у привреду.
Недавно је обелодањено да су у 2015. стране инвестиције у Бугарској порасле за читавих 40% у односу на 2014. г. Запањујућа је то стопа раста премда ако се погледају конкретне цифре реч је о веома скромном износу, отприлике милијарда и нешто евра. Тај новац није у стању да значајно утиче на целокупну привреду, у најбољем случају обезбеђује посао за још неколико стотина људи. Нећемо сада анализирати узроке релативно слабог страног инвеститорског интереса према Бугарској. Међутим друге неке бројке, објављене ових дана, покрећу тему о домаћим инвестицијама и унутрашњој тражњи. Тим пре што су многи економисти мишљења да убрзању економског раста у Бугарској могу допринети домаће инвестиције и унутрашња потражња. По свему судећи Бугари нису баш расположени да троше, а немају и неке посебне инвестиционе планове. Такав бисмо закључак могли донети на основу најновијих статистичких података Бугарске народне банке према којима депозити грађана и невладиних организација и даље расту. Они износе 74% БДП или 32 милијарде евра, а само у последњем месецу су нарасли са импресивних 95 милиона евра! Ова камара новца лежи на банковним рачунима, а још и не доноси камату, јер каматне стопе остају близу нуле. На развијеним финансијским тржиштима нуди се сијасет могућности за улагање слободног капитала, а банковни депозити само су једна од тих бројних могућности међу којима су додатно медицинско осигурање, додатно пензијско осигурање, разне врсте животног осигурања, инвестиције у некретнине, куповина инвестиционог злата, уметничких предмета и т.сл.
Све те шансе постоје и у Бугарској, али на папиру, док у реалној пракси је присутан одомаћени, искривљен облик познатих у свету финансијских инструмената. И, што је битније, Бугари немају ту финансијску културу, знање и капитал који би им омогућили да се определе за најпогоднију за њих инвестицију. Истини за вољу износ уштеђевине је најчешће толико мали и безначајан да је једини могући начин да она буде положена код неке банке. О каквим се инвестицијама, фондовима или вредносним папирима може говорити ако вам штедња износи 1000 евра!?!?
И тако се ушло у зачарани круг – Бугари штеде на традиционалан начин зато што им новац није довољан за инвестиције, док истовремено инвестиције остају слабе зато што су велика средства замрзнута у облику депозита. Из тог зачараног круга изаћи ће се најлакше помоћу иновација и дигиталних технологија које нуде велику продуктивност и исплативост са релативно малим првобитним капиталом. Али истовремено траже озбиљна знања и професионалне вештине какве већина грађана не поседује.
Превела: Ана Андрејева
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..