Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Калинка Згурова - „Сваку моју песму доживљавам срцем“

Фотографија: БГНЕС

Као солисткиња и члан хора „Мистерија бугарских гласова” Калинка Згурова је одавно освојила публику код нас и у свету. Снимила је око 300 солистичких песама из странџанског краја, део којих се налази у тонском архиву БНР. За многе од њих аранжман је написао њен супруг – композитор  Стефан Канев.

Активни професионални пут Калинке Згурове почео је у ансамблу „Пирин” из Благоевграда. Године 1971. постала је члан Ансамбла народних песама БНР, који је касније добио име „Мистерија бугарских гласова” и коме је 1990. г. додељена престижна америчка награда „Греми”. Овим чувеним саставом певачица је наступала у многим земљама Европе, Азије, Северне Америке. У жељи да помаже младим талентима основала је школу народног певања, хор и фондацију по имену свог супруга Стефана Канева, развија родољубиве активности у читалиштима и школама. Калинка потиче из породице са музичким традицијама. Њени родитељи, а касније и наставници су је храбрили и подржавали да се бави певањем. Певач из странџанског краја Сава Попсавов јој је пружио снажну подршку када се Калинка Згурова у својој 14. години живота пријавила за учешће на првом Националном сабору у селу Граматикову 1960. г., где је освојила прву награду. То је био снажан почетак који је потхранио њене амбиције за даље успехе на музичкој сцени. -

"Срећна сам што као народна певачица радујем људе, каже Калинка Згурова. Мој пут је почео далеке 1960. године. Отада сам верна својој љубави и позиву. Али нису довољни само глас и таленат, потребно је пуно рада. Сваку моју песму доживљавам срцем. Са „Мистеријом бугарских гласова” сам имала пуно концертних наступа, а поштоваоци наше музике су нас очекивали свугде у свету. Мој супруг, Стефан Канев, је написао низ песама за хор, као и песме само за мене. Такође, написао је песме и за трио „Зорница”. Ове године славим 50. година сценског рада. Имала сам велики концерт у граду Бургасу, за који сам снажно везана. Мислим да сам обрадовала своје суграђане. Већ 15 година сам почасни грађанин Бургаса, а пре 3 године постала сам почасни грађанин и града Средеца. Тамо се више од 20 година одржава сабор „Фолклорни венац - Божура”, који окупља талентовану децу Бугарске и на којем су награде освајали моји ђаци. Последњих година мој рад посвећен је претежно младим људима и љубитељима бугарске народне музике. И даље снимам песме, а недавно је изашао мој ЦД „Ватра жеравице”. 

Уочи божићних и новогодишњих празника гђа Згурова је упутила поруку свим пријатељима Радио Бугарске:

"Свим људима у свету желим да буду здрави и срећни. Нека се радују животу и нека се храбро носе са изазовима, јер знамо да је живот плима и осека.  Мислим да се наш свет ослања на добре, талентоване људе, а наша земља – на праве Бугаре који цене и воле нашу културу. Верујем у добро, у добре односе међу људима, међу колегама, којима је стало до будућности младих талената Бугарске. Нека смо здрави и нека буде мира у свету!." 

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15