Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Научници у потрази за новим извором енергије

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Екипа научника је успела да из водоник-сулфида у Црном мору произведе струју. Ово откриће је охрабрило изумитеље у трагању за новим еколошким извором енергије. Водоник-сулфид у водама Црног мора се може показати драгоценим за људе као обновљиви извор енергије који може бити од велике користи привреди. Ово тврди проф. Венко Бешков са Института за инжењерску хемију у Софији који руководи експериментима. У раду учествују научници из Грузије и Румуније, а с бугарске стране учесник је Институт за инжењерску хемију и океанологију при Бугарској академији накука /БАН/. По речима проф. Бешкова, залихе водоник-сулфида у Црном мору се израчунавају на око 4,5 милијарди тона, што претворено у енергију износи 10-12 терават часова годишње. Прорачуни показују да су у току годину дана у водама мора количине водоник-сулфида 10 пута веће од количина природног гаса које Бугарска увози као  енергетски еквивалент. „Приликом прераде морске воде неће бити никаквих емисија стакленичких гасова“ – објашњава проф. Бешков и наставља:

„Идеја пројекта је да се енергија из дубоких вода Црног мора претвара у електричну енергију. Разрадили смо оригиналну конструкцију горивне ћелије која као горивни елемент користи водоник-сулфид, а као оксиданс – кисеоник из ваздуха. Сама идеја о овој технологији прераде је наша, а на њој радимо већ 4 године.
 Спроведени су експерименти у мору. Том приликом су сонде брода „Академик” стигле на дубину 1.000 метара, где је концентрација водоник-сулфида довољно висока. Утврдили смо да се испумпавањем воде добијају резултати који су много бољи од оних код лабораторијских експеримената. Постоје старији пројекти бугарских и руских научника добијања енергије из морске воде. Међутим, пошто је њихов главни циљ био другачији,  резултат је био прекомерна потрошња енергије и велика количина отпада од сумпора. Код нашег пројекта потрошња енергије је вишеструко нижа од количине добијене енергије. Сада наш циљ је постићи довољно високу снагу добијене електричне енергије да бисмо могли рачунати на интересовање од стране потенцијалних инвеститора. Настављамо са радом и уложићемо све напоре да повећамо поузданост материјала и механизама које користимо у горивној ћелији. Не бих хтео да сада дајем прогнозе, али верујем да ћемо за годину дана две имати инсталацију у мору која ће производити електричну енергију. Све у свему, циљ нам је да допринесемо енергетском балансу у Бугарској, а надам се да ће након доказаних успеха наш пројекат привући озбиљне инвеститоре. За сада уживамо разумевање, подршку и симпатије наших колега-научника.“

Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15