У фебруару је након протеста министар просвете Тодор Танев умирио јавност изјавом да се школе за децу са посебним образовним потребама неће затворити.Али је у септембрупарламент одобрио измене Закона о предшколском и основном образовању и васпитању сагласно којима ће у току наредне године специјалне школе бити трансформисане у центре за специјалну едукацију.

„Ако стварно желимо да рањивим групама омогућимо излазак из изолације, онда овај процес морамо започети још у школи.Ђачке године су период када треба да децу, а и нас одрасле научимо да живимо заједно”, тако је ову одлуку образложила Гаља Захаријева из партије ГЕРБ. Јанаки Стоилов из Бугарске социјалистичке партије (БСП)је контрирао следећим аргументом, али је остао неуслишен: „Овом политиком коју спроводите под мотом „Нека сви буду у једнаким условима, сва деца су нам специјална”, ви их у ствари доводите у још тежу ситуацију”.

Какве промене очекују специјалне школе после измене њиховог статуса, још није јасно. Италија је пре коју деценију покушала да уведе модел интегрисања деце са посебним потребама у редовне школе,али пошто су се тамошњи стручњаци за образовно-васпитни рад убедили да тај модел није толико успешан колико су замишљали, постепено су одустали од њега.Ми као да желимо да кренемо тамо одакле су се други већ вратили.Посетила сам основану пре 65 година Трећу специјалну школу у Софији да бих се уверила у неопходност постојања таквог типа образовне установе. Морам признати да сам остала импресионирана чистоћом и комфором који пружа ова школа.Овде од І до VIIIразреда учи 84 деце са умереном, тешком и дубоком ретардацијом, са аутизмом, дечјом церебралном парализом, хиперактивношћу и поремећајем пажње, са епилепсијом… У разредима које похађају деца са мноштвом сметњи у развоју уче од 4 до 6 деце, док у осталим – 8-12 (поређења ради до четвртог разреда у редовним школама норматив за број деце је 22 деце, а у горњим разредима – 26). Поред специфичног образовања они добијају помоћ логопеда и психолога, баве се медицинском фискултуром.Они који показују потенцијал за интегрисање преводе се у редовну школу, каже директор школе Поликсенија Кисимова.Шта нуде специјалне школе деци са посебним образовним потребама:

„Све колеге су дипломирани специјални педагози, они примењују систем индивидуалних прилаза у раду у малој групи.То је јако битно зато што свако дете у периоду учења усваја информације на различит начин. Деца нису изопштена, она деле двориште са редовном школом, али најчешће се играју одвојено, ма да их нико није намерно подвојио. Њихове игре и начин комуникације су друкчији, а и наше друштво није сазрело да у потпуности прихвати ову децу “ – тврди гђа Кисимова.

Понекад деца са посебним образовним потребама похађају редовне школе, али је тамо често присуство психолошких трауми услед чега се она враћају, психички сломљена, у специјалну школу где их треба опет социјализовати.Према Поликсенији Кисимовој замена назива институције, наиме то што се школа већ зове центар, не чини јаснијом разлику између те врсте и осталих различитих центара каквих има у земљи:

„Назив не указује на то што пружамо образовне услуге. Важно је да овој деци обезбедимо приступ образовању сходно њиховим потребама, да им омогућимо да информацију, уз то занимљиву и приступачну, прикупљају путем свих чула, да им помогнемо да усвоје знања и вештине које ће им бити од користи у њиховом свакодневном животу и интегрисању у друштво, да им главе не пунимо информацијама које им ничему неће послужити.“

Зашто је тој деци потребна заштићена средина?

„Зато што средина мора бити прилагођена деци, а не обрнуто.Она и нарочито деца са аутизмом имају потешкоће у адаптацији и нарочито када се нађу у промењеном амбијенту. Ако има више буке, ако су у непознатом окружењу та деца су под сталним стресом.Она воле структурирано окружење, тишину и мир. Колеге у општеобразовним школама немају стручну припрему, а још и у условима великог разреда деца са посебним потребама неће се осећати комфорно.Није могуће интегрисати свако дете. Немамо ништа против инклузије, али било би корисно да она обухвати само децу са лакшим степеном ретардације, са минималним дисфункцијама, док би било паметније да она са тежим дијагнозама остану код нас. Помоћу разноразних активности ми интегришемо ове ђаке. Желели бисмо да акценат не стављамо на образовну, него на социјалну интеграцију“ – рекла је Поликсенија Кисимова.

Додајмо и то да се планиране промене односе на децу из 48 специјалних школа у целој земљи, у свакој од којих у просеку учи стотинак деце.

Превела:Ана Андрејева