Међународни летњи семинар бугарског језика и културе започео је 20. јула у Великом Трнову. Организатори су Министарство образовања и науке, Великотрновски универзитет „Св. Ћирило и Методије“ и општина града домаћина. Недељу дана раније отворен је 53. Међународни семинар бугаристике на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“.
То је јавна набавка коју је расписало Министарство образовања и науке, а коју два универзитета извршавају са циљем да се спроведе обука за стране бугаристе – објашњава проф. Христо Бонџолов, ректор Великотрновског универзитета и директор Међународног семинара у задњих 10 година. - Интересовање за семинар остаје несмањено последњих година. Учесника је стотинак, долазе са скоро свих континената. У садашњем издању научног форума има представника 32 државе са три континента – Европе, Азије и северне Америке. Старосни распон је веома широк – садашња најмлађа учесница има 17 година - то је Мила Соланџијева, долази из Белгије, иначе је из мешовитог брака, док је најстарији 69-годишњи др Кехел из Немачке. Који је разлог да се неки странац определи за изучавање бугарског језика или за долазак у Бугарску на овакав семинар? То су, наравно, пре свега студије бугарског језика – долазе студенти бугарског језика и књижевности као и такви којима је бугарски други или трећи словенски језик на универзитету. За семинар се пријављују и многи предавачи који раде са припадницима бугарских заједница у свету, преводиоци, укључиво и такви који раде у Европској комисији. Има и пословних људи којима је језик потребан у свакодневном раду као и таквих који су једноставно радознали и желе да науче нешто више о Бугарској. Има и службеника амбасада, аташеа за културу. У оквиру семинара по традицији обучавамо аташеа за културу Јапана и ова година не чини изузетак. Једном речју, спектар људи који желе да науче бугарски и упознају бугарску културу је прилично широк.
Програм семинара почиње практичним вежбама, затим се учесницима нуди избор од 10 специјализованих модула зависно од њихових интереса и потреба – они обухватају бугарску књижевност, савремени бугарски језик, бугарску уметност, филм, историју, митологију, етнологију, археологију и др. Предвиђени су обиласци историјских знаменитости, излет на Црноморје, тематске вечери, концерти и дегустације.
Један од семинара историје и културе Бугарске води се на енглеском зато што долазе и људи који уопште не знају нити бугарски, нити било шта о Бугарској – каже даље проф. Бонџолов. - Истини за вољу, странцима није најтеже усвајање језика У то сам се категорично убедио задњих година. Најтеже им је да схвате у каквој су се земљи обрели. Понекад им се наша држава чини као нека „Земља чуда“. Многе ствари овде су супротне онима на које су се навикли у својој земљи. У Бугарској рецимо климање главом горе-доле значи „не“, a лево-десно значи „да“. Менталитет и култура балканаца увелико се разликују од оних на Западу, за западњаке је наше схватање слободе понекад чиста недисциплина и тд. Према томе не мислим да је препрека разумевања језик, него су то начин живота и менталитет. Добро је што постоји жеља за узајамним упознавањем и разумевањем, а један од доказа тога је Међународни семинар. За три недеље ови људи из 32 земље колико их има ове године у Великом Трнову, постаће пријатељи. Ми се трудимо да створимо атмосферу у којој се гости осећају пре свега пријатно и комуницирају без ограничења у чему помаже свакако и бугарски језик.
Додаћемо и то да семинар траје до 9. августа.
Превела: Ана Андрејева
Данас ће се од 10.00 до 18.00 часова у Етнографском комплексу „Стари Добрич“ одржати Алеја заната, саопштила је Регионална комора занатлија – Област Добрич на својој Фејсбук страници. На манифестацији ће бити приказане рукотворине мајстора старих..
Из Извештаја Владе о спровођењу у 2023. години ажуриране Националне стратегије демографског развоја становништва Бугарске постаје јасно да се први пут за 38 година скоро да није евидентирано смањење укупног броја становника земље. У 2023. години..
Тема миграције поново се нашла у фокусу европске агенде, у светлу појачаног притиска на Брисел да усвоји мере за њено ограничавње. Позиви многих европских лидера за радикалнији приступ према нелегалним мигрантима постају све учесталији. Немачка је..