Међународни летњи семинар бугарског језика и културе започео је 20. јула у Великом Трнову. Организатори су Министарство образовања и науке, Великотрновски универзитет „Св. Ћирило и Методије“ и општина града домаћина. Недељу дана раније отворен је 53. Међународни семинар бугаристике на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“.
То је јавна набавка коју је расписало Министарство образовања и науке, а коју два универзитета извршавају са циљем да се спроведе обука за стране бугаристе – објашњава проф. Христо Бонџолов, ректор Великотрновског универзитета и директор Међународног семинара у задњих 10 година. - Интересовање за семинар остаје несмањено последњих година. Учесника је стотинак, долазе са скоро свих континената. У садашњем издању научног форума има представника 32 државе са три континента – Европе, Азије и северне Америке. Старосни распон је веома широк – садашња најмлађа учесница има 17 година - то је Мила Соланџијева, долази из Белгије, иначе је из мешовитог брака, док је најстарији 69-годишњи др Кехел из Немачке. Који је разлог да се неки странац определи за изучавање бугарског језика или за долазак у Бугарску на овакав семинар? То су, наравно, пре свега студије бугарског језика – долазе студенти бугарског језика и књижевности као и такви којима је бугарски други или трећи словенски језик на универзитету. За семинар се пријављују и многи предавачи који раде са припадницима бугарских заједница у свету, преводиоци, укључиво и такви који раде у Европској комисији. Има и пословних људи којима је језик потребан у свакодневном раду као и таквих који су једноставно радознали и желе да науче нешто више о Бугарској. Има и службеника амбасада, аташеа за културу. У оквиру семинара по традицији обучавамо аташеа за културу Јапана и ова година не чини изузетак. Једном речју, спектар људи који желе да науче бугарски и упознају бугарску културу је прилично широк.
Програм семинара почиње практичним вежбама, затим се учесницима нуди избор од 10 специјализованих модула зависно од њихових интереса и потреба – они обухватају бугарску књижевност, савремени бугарски језик, бугарску уметност, филм, историју, митологију, етнологију, археологију и др. Предвиђени су обиласци историјских знаменитости, излет на Црноморје, тематске вечери, концерти и дегустације.
Један од семинара историје и културе Бугарске води се на енглеском зато што долазе и људи који уопште не знају нити бугарски, нити било шта о Бугарској – каже даље проф. Бонџолов. - Истини за вољу, странцима није најтеже усвајање језика У то сам се категорично убедио задњих година. Најтеже им је да схвате у каквој су се земљи обрели. Понекад им се наша држава чини као нека „Земља чуда“. Многе ствари овде су супротне онима на које су се навикли у својој земљи. У Бугарској рецимо климање главом горе-доле значи „не“, a лево-десно значи „да“. Менталитет и култура балканаца увелико се разликују од оних на Западу, за западњаке је наше схватање слободе понекад чиста недисциплина и тд. Према томе не мислим да је препрека разумевања језик, него су то начин живота и менталитет. Добро је што постоји жеља за узајамним упознавањем и разумевањем, а један од доказа тога је Међународни семинар. За три недеље ови људи из 32 земље колико их има ове године у Великом Трнову, постаће пријатељи. Ми се трудимо да створимо атмосферу у којој се гости осећају пре свега пријатно и комуницирају без ограничења у чему помаже свакако и бугарски језик.
Додаћемо и то да семинар траје до 9. августа.
Превела: Ана Андрејева
У Бугарској се данас не говори о политици, субота је Дан предизборне тишине пред седме узастопне превремене парламентарне изборе у последње три и по године. На Дан предизборног ћутања бирач има прилику, без утицаја споља, да одлучи за кога ће гласати на..
Абдулах Оџалан из затвора предложио мировне преговоре с ПКК Лидера забрањене Курдистанске радничке странке (ПКК) Абдулаха Оџалана, који издржава доживотну робију на једном острву код Истанбула, први пут после 4,5 година посетио је рођак, који..
Према подацима Националне организације малих људи у Бугарској, у овој земљи живи око 450 особа ниског раста, укључујући и децу и одрасле. Председник организације Светослав Чернев истиче да су приступачност у јавном простору и доступност јавног превоза..