“Фестивал дивљег цвећа у Родопима” одржава се од 20. до 28.јуна, а трећу годину заредом приређује га Екоорганизација – Родопи из града Смољанауз подршку житеља неколико околних живописних села чије су беле куће раштркане на зеленим падинама планине.Усред природе ничу креативне радионице, организују се ботанички излети и бициклистичке туре, сабори традиционалних заната и фолклора, продајне изложбе и дегустације локалних прехрамбених производа и лековитог биља као и практични семинари, посвећени арома терапији и природној козметици. О том колоритном празнику прича Антонија Челикова, председница Еко-организације – Родопи.
“Овај догађај је део мреже “Фестивали дивљег цвећа” у Словенији, Хрватској, Румунији и Великој Британији који се изводи у оквиру пројекта "Цветна Европа" под покровитељством PlantLife International-а. У фокусу пажње нашег фестивала је дивље цвеће. Настојимо да га учинимо познатијим за што је могуће више људи и да их подстакнемо да дођу у планину и уживају у његовој лепоти. Наша жеља је да уједно мештанима укажемо на огромно богатство које расте пред њиховим очима, да их убедимо како је то драгоцен туристички потенцијал који је у стању да обезбеди већи прилив гостију у пролеће, а такође и да обогати туристичку понуду.”
Фестивал је намењен љубитељима дивље природе и фолклорних традиција. Сијасет догађаја даје шансу посетиоцима да осете укус, арому и лепоту Родопа.Свакако ће им бити занимљиво да сазнају како више од 20 врста цвећа носи име ове живописне планине. Међу њима су родопски љиљан, родопска лала, орфејево цвеће, познато и као бесмртниче. Они који се определе за неку од четири ботаничке туре, имаће прилике да виде многе природне реткости.
На још један акценат у фестивалском програму обраћа пажњу Антонија Челикова:
“Биће нам велико задовољство да гостима откријемо тајне овдашњих дивљих орхидеја. Оне нису толико атрактивне колико су њихове тропске посестриме, али су ништа мање лепе.Орхидеје су заштићена врста у нашој земљи и уврштене су у Црвену књигу угрожених врста. Бићемо радосни ако овим фестивалом придобијемо више људи за заштиту дивљег растиња и његово очување за будуће генерације.Цвеће није само пример природне лепоте. Не можемо замислити какав би био наш живот без целебне моћи лековитог биља. Зато и организујемо продајну изложбу дивљих лековитих трава.“
За време фестивала одржавају се и два сабора – један у селу Могилици, а други у селу Смиљану. Први окупља љубитеље овдашњих народних заната, традиција и обичаја, а други је намењен поштоваоцима музичког фолклора – на њему се натпевавају и надигравају састави из различитих фолклорних подручја Бугарске.
Превела: Ана Андрејева
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра,..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара –..