Да ли космонаути сањају као и сви људи на Земљи? Позитиван одговор на ово на први поглед прозаично питање није стигао нити брзо, нити лако – десило се то тек 1988. године у оквиру научног програма „Шипка“ који је други бугарски космонаут спровео на орбиталној станици „Мир“ током своје десетодневне космичке мисије.
Космонаут се сећа: „Један од најуспешнијих експеримената био је „Сон-К“. Његов објекат били су сан космонаута и могућност опоравка током сна у Космосу. Експеримент је спроведен на мени и био је успешан. Утврђено је да током лета у свемир постоје исте фазе сна као и на Земљи. Овим експериментом смо потврдили да се космонаути у току дугачког лета у свемир могу опоравити и бити радно способни.“
7. јуна 1988. г. у 18,03 ч. цела Бугарска је доживела свој звездани тренутак: у свемир је успешно лансиран космички брод „Сојуз ТМ 5“ са трочланом посадом у саставу: бугарски космонаут-истраживач Александар Александров, командир лета Анатолиј Соловјов и инжењер посаде Виктор Савиних. Овог пута, за разлику од драматичног првог лета у свемир Бугарина Георгија Иванова, чији је тада Александар Александров био дублер, мисија пилота ловца-бомбардера рођеног у граду Омуртагу крунисана је успехом. Ево шта је он изјавио пре полетања:
„Поносан сам што моја домовина, заједно са социјалистичким земљама учествује у остварењу широког програма истраживања космичког простора у мирнодопске сврхе. По други пут ће грађанин Народне републике Бугарске заједно са руским космонаутима учествовати у лету који симболизује вечно и нераскидиво бугарско-совјетско пријатељство. Свој лет у свемир посвећујем 110. годишњици ослобођења Бугарске од владавине Османског царства и 44. годишњици победе социјалистичке револуције у нашој земљи.“
9. јуна 1988. године летелица се спојила са свемирском станицом „Мир“, где је Александров успео да изведе свих планираних 56 експеримената са јединственом апаратуром коју су у целини разрадили и створили бугарски научници и стручњаци у оквиру програма „Шипка“:
„У основи лета био је научни програм „Шипка“, који је укључивао спровођење одређених експеримената из области космичке физике и астрофизике, космичке медицине и биологије, као и из области различитих технологија. Апаратура је била аутоматизована што је омогућило експрес анализу у реалном времену, тако да је било могуће понављати неке експерименте до постизања тражених параметара. То је омогућило да се само у току 10 дана спроведе велики број експеримената. У оно време то је претворило Бугарску у једну од водећих космичких држава – била је 6. у свету.“
17. јуна 1988. г. у 14,20 ч. капсула летелице са тројицом космонаута је успешно слетела у Северни Казахстан.
С дистанце времена може се рећи да други лет Бугарина у свемир није бесплатни плод бугарско-совјетског пријатељства, већ је био на компензационој основи. Апаратура створена у Бугарској, укључујући и ону за истраживање сна космонаута, остала је на располагању совјетској космонаутици. На пример, дозиметар „Љулин“ се и данас користи – тренутно се налази на Међународној космичкој станици.
Бугарско учешће у заједничком лету има и реалну цену – око 7 милиона лева, али су многи резултати космичког програма „Шипка“ нашли примену и на Земљи. На пример, справа „Плевен 87“ се и у нашим данима користи за утврђивање брзине реакције и професионалне подобности пилота, шофера и оператера у нуклеарним електранама.
Лансирање космичког брода „Сојуз ТМ-5“, његово спајање са станицом, спроведени експерименти, повратак на Земљу – све је изведено као по уџбенику. Бугарска је била на врхунцу своје космичке славе. Лет Александра Александрова је био последњи импресионирајући успех наше земље пре демократских промена 1989. године.
Превод: Албена Џерманова
„ Био је најлепши пијаниста свог времена. Отмен, поносан и недокучив, као да је био рођен у фраку“ . Тако берлински лист „Ди Велт“ описује Алексиса Вајсенберга. Рођен је у Софији 1929. г. Одлично васпитање стекао је у космополитској породици, а..
„Верујем да би чак и талентовани Станислав Стратијев који је специјално за Велка Канева написао улогу у амблематском филму „Оркестар без имена“ тешко нашао речи утехе, да је сада међу нама. Велко је био од оних глумаца који позоришну представу..
„Оно што се догађа у свету утиче и на нас. Што више затварамо очи пред том чињеницом, што се више заглибљујемо у своје унутрашње проблеме и сами себи сужавамо видике, то смо више неадекватни у погледу доношења одлука у земљи. Зато бих рекла да..