Да ли космонаути сањају као и сви људи на Земљи? Позитиван одговор на ово на први поглед прозаично питање није стигао нити брзо, нити лако – десило се то тек 1988. године у оквиру научног програма „Шипка“ који је други бугарски космонаут спровео на орбиталној станици „Мир“ током своје десетодневне космичке мисије.
Космонаут се сећа: „Један од најуспешнијих експеримената био је „Сон-К“. Његов објекат били су сан космонаута и могућност опоравка током сна у Космосу. Експеримент је спроведен на мени и био је успешан. Утврђено је да током лета у свемир постоје исте фазе сна као и на Земљи. Овим експериментом смо потврдили да се космонаути у току дугачког лета у свемир могу опоравити и бити радно способни.“
7. јуна 1988. г. у 18,03 ч. цела Бугарска је доживела свој звездани тренутак: у свемир је успешно лансиран космички брод „Сојуз ТМ 5“ са трочланом посадом у саставу: бугарски космонаут-истраживач Александар Александров, командир лета Анатолиј Соловјов и инжењер посаде Виктор Савиних. Овог пута, за разлику од драматичног првог лета у свемир Бугарина Георгија Иванова, чији је тада Александар Александров био дублер, мисија пилота ловца-бомбардера рођеног у граду Омуртагу крунисана је успехом. Ево шта је он изјавио пре полетања:
„Поносан сам што моја домовина, заједно са социјалистичким земљама учествује у остварењу широког програма истраживања космичког простора у мирнодопске сврхе. По други пут ће грађанин Народне републике Бугарске заједно са руским космонаутима учествовати у лету који симболизује вечно и нераскидиво бугарско-совјетско пријатељство. Свој лет у свемир посвећујем 110. годишњици ослобођења Бугарске од владавине Османског царства и 44. годишњици победе социјалистичке револуције у нашој земљи.“
9. јуна 1988. године летелица се спојила са свемирском станицом „Мир“, где је Александров успео да изведе свих планираних 56 експеримената са јединственом апаратуром коју су у целини разрадили и створили бугарски научници и стручњаци у оквиру програма „Шипка“:
„У основи лета био је научни програм „Шипка“, који је укључивао спровођење одређених експеримената из области космичке физике и астрофизике, космичке медицине и биологије, као и из области различитих технологија. Апаратура је била аутоматизована што је омогућило експрес анализу у реалном времену, тако да је било могуће понављати неке експерименте до постизања тражених параметара. То је омогућило да се само у току 10 дана спроведе велики број експеримената. У оно време то је претворило Бугарску у једну од водећих космичких држава – била је 6. у свету.“
17. јуна 1988. г. у 14,20 ч. капсула летелице са тројицом космонаута је успешно слетела у Северни Казахстан.
С дистанце времена може се рећи да други лет Бугарина у свемир није бесплатни плод бугарско-совјетског пријатељства, већ је био на компензационој основи. Апаратура створена у Бугарској, укључујући и ону за истраживање сна космонаута, остала је на располагању совјетској космонаутици. На пример, дозиметар „Љулин“ се и данас користи – тренутно се налази на Међународној космичкој станици.
Бугарско учешће у заједничком лету има и реалну цену – око 7 милиона лева, али су многи резултати космичког програма „Шипка“ нашли примену и на Земљи. На пример, справа „Плевен 87“ се и у нашим данима користи за утврђивање брзине реакције и професионалне подобности пилота, шофера и оператера у нуклеарним електранама.
Лансирање космичког брода „Сојуз ТМ-5“, његово спајање са станицом, спроведени експерименти, повратак на Земљу – све је изведено као по уџбенику. Бугарска је била на врхунцу своје космичке славе. Лет Александра Александрова је био последњи импресионирајући успех наше земље пре демократских промена 1989. године.
Превод: Албена Џерманова
Друга Бугарска је израз који се користи за више хиљада Бугара протераних из домовине након просовјетског државног удара од 9. септембра 1944. године. Расејани по целом свету, они Бугарску носе у срцу, живе са успоменама на њену велику и бурну..
У једном свом писму Ђузепе Верди каже: „Не претерујте са подучавањем певача. Ако му је ђаво на леђима он и сам ће знати како да пева“. Као да је то рекао о Гени Димитровој – бугарској оперској диви која је интерпретацијама арија из његових опера..
„У школи сам стално имао слабе оцене, моје знање из бугарског језика и књижевности увек су оцењивали као задовољавајуће, а главни разлог за то је било то што никад нисам научио како да направим увод, разраду и закључак када је требало да напишем..