Медведи Бојка и Станди из зоолошког шумског парка „Липник“ постали су медијске звезде. Разлог томе је извођење животиња из њиховог дома у Русеу и смештај у парку за вашарске мечке крај села Белица. Тамо су се брат и сестра придружили осталим медведима који по цео дан лешкаре на сунчаним ливадама, играју се и прскају водом у посебно изграђеним вештачким језерцима и позирају пред фотоапаратима бројних посетилаца. Бојка и Станди имају 8 година и морали су да напусте свој родни дом у Русеу због неадекватних услова живота у њему. Још пре две године Министарство заштите животне средине и вода је начинило покушај извођења медведа из зоолошког кутка и премештања у много боље опремљене кавезе зоолошког врта у Добричу. Међутим, становници Русеа су се дигли на побуну. Умешала се и општина, јер су животиње у њеном власништву. Ипак, постигнут је компромис. Договорено је стварање новог, модернијег зоолошког врта у Русеу са врхунским условима за мечке. Али до његове изградње оне морају остати у парку крај Белице. Премештање Бојке и Стандија било је прави изазов за људе из фондације „Четири шапе“. У ту сврху су брат и сестра тешки 250 кг, односно 300 кг, први пут раздвојени и анестезирани. Сада симпатичне чупаве животиње живе у супер луксузу, у складу са свим међународним стандардима утврђеним за мрки медвед. А они предвиђају кавез од око 170 квадратних метара плус базен, брлог за зимски сан и пуно растиња, по могућности више грмова боровнице. Осим тога, заједно са остала 24 медведа у парку, Бојка и Станди уживају љубав и бригу добро обученог особља. Према газдама парка, брат и сестра се одлично сналазе у ситуацији и брзо се прилагођавају новим условима.
*
Рибари на нашем Црноморју се жале да им је због делфина улов знатно опао, јер како кажу, они им краду рибу. Показало се, међутим, да постоји решење проблема. Недавно су се млади заштитници природе из Удружења Балкан латили постављања модерне опреме која би требало да одбија делфине од рибарских мрежа, а да им не штети. У питању су тзв. звучни растеривачи који се користе у многим морским земљама у свету. Модерни уређаји су већ постављени на два места у северном делу Црног мора, на подручју Каварне и Калијакре. Њихово прво увођење реализовано је у априлу. Рибари ће попуњавати формуларе на бази којих ће се израђивати извештај о резултатима истраживања у оквиру овог пилот-пројекта у Бугарској који се односе на присуство делфина на овом подручју и његове евентуално штетне последице. Истраживање ће трајати три месеца, а резултати ће показати у којој је мери дотична опрема погодна за наше приобаље. Идеја је да се звучни растеривачи поставе и на другим местима на нашем Црноморју.
*
Недавно је завршено прво те врсте истраживање о присуству штетних материја у организму рибе у нашој акваторији. Оно је трајало пуних 10 година, а указује на присуство органских загађивача и токсичних метала у организму најраспрострањенијих код нас врста рибе, а то су: шњур, папалина, главоч, ципал, црноморска харинга, барбун, паламида, зубатица и иглица. Утврђено је да папалина садржи најмање токсина. Она је најјефтинија и најпопуларнија риба код нас која се у летњој туристичкој сезони масовно нуди у малим локалима и ресторанима на црноморској обали. Међутим, стручњаци препоручују конзумирати печене, а не пржене папалине. Највећа, иако у дозвољеним границама, је концентрација токсичних материја у организму црноморске харинге, која баца икру у загађеним водама Дунава. Претпоставља се да управо отуда настају штетне материје у њеном организму. По мишљењу стручњака, гледано у целини бугарска црноморска риба је мање загађена од океанске и медитеранске.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: БГНЕС
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
„Избор Доналда Трампа за председника САД имаће негативне последице по европску политику у три кључне области: безбедност и одбрану, економију и политичке..
Поводом Светског дана борбе против дијабетеса, медицинске установе широм Бугарске организују бесплатне консултације за особе које болују од дијабетеса..
Кратким видео калејдоскопом „неиспричаних прича еминентних Бугара“ – научника, предузетника, инжењера и сликара, који су допринели добром угледу Бугарске у..