У последњих 15 година се просечна месечна зарада у Бугарској учетворостручила и достигла око 400 евра месечно. Поређења ради, поменућемо само да у Француској просечна зарада премашује 2.000 евра месечно. Дакле, разлика између једне од најнапреднијих земаља у Европској унији и оне која је при дну листе по том показатељу је петострука.
Анализа статистичких података садржи изузетно забрињавајуће закључке о стању економије и земље уопште. Тако се, рецимо, из ње може видети да се бугарска енергетика налази на рубу стечаја, пошто је задужена око 2 милијарде евра, а сваке године се задужује за нових 500 милиона евра. Али то ни у ком случају не смета овом сектору који послује са губитком да штедро плаћа своје запосленике – у просеку преко 1.200 евра месечно, што је три пута више од просека у земљи. Добра су и месечна примања у бизнису са некретнинама који је последњих 6-7 година, након пуцања балона у сектору некретнина крајем прве деценије новог века, кренуо силазном путањом. Шире се легенде и о платама у финансијском и банкарском сектору који заузима треће место на листи зарада. То што је око 25 одсто његове активе класификовано као „проблематична“, а исказана је и сумња да ће кредити икада бити враћени, као и чињеница да је прошле године посрнула четврта по величини банка код нас – КТБ због чега је држава била приморана да исплати гарантоване депозите у вредности од скоро 2 милијарде евра, изгледа да није негативно утицало на висину плата банкара, нити на њихове бонусе.
Све те кризе требало је неко да плати и на крају се испоставило да ће бити пожртвована јавна администрација у којој су влада и парламент смањили за 10 одсто средства за плате. То не значи да су плате у државној администрацији биле високе – у просеку око 450 евра месечно, али слична мера има снажан популистички ефекат јер многи грађани и даље су мишљења да су државни чиновници сувишни и претерано повлашћени.
Има и ниже плаћених од државних и општинских службеника јер се на последњим местима по висини плата налазе запослени у прерађивачкој индустрији и пољопривреди. Тужну, а истовремено и забрињавајућу слику награђивања запослених у Бугарској допуњују подаци о огромним регионалним разликама када је реч о висини просечне плате. Просечна месечна плата у земљи износи 400 евра, али у главном граду земље она достиже до 550 евра, док на северозападу Бугарске, у граду Видину, на пример, она износи тек 280 евра. То неминовно тера људе да напуштају сиромашнија подручја што доводи до депопулације и додатно повећава сиромаштво које често за последицу има повећање проблема становника који живе у већим градским центрима. Али је овај процес више него логичан и очекиван, јер свако жели да има бољи живот. Да се материјални услови живота постепено побољшавају потврђују и сви статистички подаци. Код нас је просечна плата у последњих 15 година порасла четири пута, резултат којим се не може похвалити нико у ЕУ. Али, с друге стране, статистика је категорична да просечна цена рада у ЕУ износи 23,7 евра по сату, док један радник у Бугарској прима тек 3,7 евра по сату. Стога нас не треба чудити да је и минимална месечна зарада у земљи најнижа у ЕУ – тек 184 евра месечно.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..