У последњих 15 година се просечна месечна зарада у Бугарској учетворостручила и достигла око 400 евра месечно. Поређења ради, поменућемо само да у Француској просечна зарада премашује 2.000 евра месечно. Дакле, разлика између једне од најнапреднијих земаља у Европској унији и оне која је при дну листе по том показатељу је петострука.
Анализа статистичких података садржи изузетно забрињавајуће закључке о стању економије и земље уопште. Тако се, рецимо, из ње може видети да се бугарска енергетика налази на рубу стечаја, пошто је задужена око 2 милијарде евра, а сваке године се задужује за нових 500 милиона евра. Али то ни у ком случају не смета овом сектору који послује са губитком да штедро плаћа своје запосленике – у просеку преко 1.200 евра месечно, што је три пута више од просека у земљи. Добра су и месечна примања у бизнису са некретнинама који је последњих 6-7 година, након пуцања балона у сектору некретнина крајем прве деценије новог века, кренуо силазном путањом. Шире се легенде и о платама у финансијском и банкарском сектору који заузима треће место на листи зарада. То што је око 25 одсто његове активе класификовано као „проблематична“, а исказана је и сумња да ће кредити икада бити враћени, као и чињеница да је прошле године посрнула четврта по величини банка код нас – КТБ због чега је држава била приморана да исплати гарантоване депозите у вредности од скоро 2 милијарде евра, изгледа да није негативно утицало на висину плата банкара, нити на њихове бонусе.
Све те кризе требало је неко да плати и на крају се испоставило да ће бити пожртвована јавна администрација у којој су влада и парламент смањили за 10 одсто средства за плате. То не значи да су плате у државној администрацији биле високе – у просеку око 450 евра месечно, али слична мера има снажан популистички ефекат јер многи грађани и даље су мишљења да су државни чиновници сувишни и претерано повлашћени.
Има и ниже плаћених од државних и општинских службеника јер се на последњим местима по висини плата налазе запослени у прерађивачкој индустрији и пољопривреди. Тужну, а истовремено и забрињавајућу слику награђивања запослених у Бугарској допуњују подаци о огромним регионалним разликама када је реч о висини просечне плате. Просечна месечна плата у земљи износи 400 евра, али у главном граду земље она достиже до 550 евра, док на северозападу Бугарске, у граду Видину, на пример, она износи тек 280 евра. То неминовно тера људе да напуштају сиромашнија подручја што доводи до депопулације и додатно повећава сиромаштво које често за последицу има повећање проблема становника који живе у већим градским центрима. Али је овај процес више него логичан и очекиван, јер свако жели да има бољи живот. Да се материјални услови живота постепено побољшавају потврђују и сви статистички подаци. Код нас је просечна плата у последњих 15 година порасла четири пута, резултат којим се не може похвалити нико у ЕУ. Али, с друге стране, статистика је категорична да просечна цена рада у ЕУ износи 23,7 евра по сату, док један радник у Бугарској прима тек 3,7 евра по сату. Стога нас не треба чудити да је и минимална месечна зарада у земљи најнижа у ЕУ – тек 184 евра месечно.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..