На почетку транзиције медији су били стожери слободе, али су временом деградирали да би данас постали потпуно зависни од политичких и економских интереса. То је један од закључака немачке фондације "Фридрих Еберт" на бази недавно спроведеног истраживања медијског амбијента у Бугарској.
Истраживање наводи и друге, одавно познате и још увек нерешене проблеме медија у Бугарској: одсуство транспарентности у погледу власништва, неефикасне мере за ограничавање концентрације медија, нарушена аутономност, закржљалост друштвених функција медија и др. Дали је, међутим, могуће да у држави која, по речима бившег немачког амбасадора у Софији има "фасадну демократију", медији буду слободни и истинити и дали се социјалне мреже претварају у својеврсни одушак и замену традиционалних медија код нас? Овим питањем обратили смо се доценту Орлину Спасову, предавачу на факултету новинарства Софијског универзитета и уреднику медијског истраживања "Фридрих Еберт" фондације.
"Очигледно је да бугарска медијска средина има страховито пуно проблема и да је један од централних управо недовољна демократичност њиховог функционисања. Познати су нам проблеми у вези са власништвом. Мало је медија који следе реалне тржишне принципе итд. Знамо и то да се многи бугарски медији опредељују за сензационално новинарство, или још горе – за булеварску штампу. Не мислим да ова криза традиционалне медијске средине треба да нас води у правцу некритичне апологетике социјалних медија и мрежа. Наравно, они су у неку руку одушак, али само за један део бугарског грађанства, које је свесно проблема медијског амбијента. То је ипак једна релативно ограничена и информисана елита. Мислим да ако погледамо крупнији оквир, ипак су традиционални медији ти који и даље формирају јавно мњење из простог разлога да када говоримо о штампи, радију и телевизији, ми имамо много богатију палету различитих мишљења. У току коментара настаје и јавно мњење које са своје стране утиче на политику. То је уосталом једини начин да медији утичу на политичко одлучивање."
Још увек веома мали део Бугара види у интернету могућност за изражавање грађанске позиције. И поред тога друштвене мреже све чешће "сугеришу" теме традиционалним медијима. Најновији пример тога је случај са певачем православног хора "Јоан Кукузељ" који је отпуштен због критика на адресу министра културе Веждија Рашидова објављених на Фејсбуку. Он је био револтиран што су за концерт у париској катедрали Нотр Дам, као пратећи догађај изложбе "Епопеја трачких царева" у Лувру, чланови хора морали да добију само дневнице уместо накнаде. Тема о потцењивачком односу према бугарским уметницима је са друштвене мреже муњевито прешла у јутарње телевизијске емисије.
"То је занимљив тренд - коментарисао је доц. Орлин Спасов. - Традиционални медији почињу да гледају на друштвене медије као на извор информација, од којих се многе најпре објављују управо у њима. Друштвени медији могу да пренесу неку вест или коментар пре но што гломазније институције традиционалних медија буду у стању да реагују."
Медијски експерти наводе да је изражавање мишљења на друштвеним мрежама паралелни публицитет и да на њима много лакше налазе место теме које су табу у централним медијима. Да ли то говори о глади за новинарским анализама и озбиљним истрагама?
Превеле: Катарина Манолова, Марина Бекријева
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..
Дечја „научна“ журка посвећена диносаурусима биће организована у хуманитарне сврхе – за подршку Спасилачком центру за корњаче у селу Бања, у близини заштићене црноморске зоне Иракли. Дрес код журке је на тему „корњача“. Свако дете може да учествује..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог..
Према народним будитељима осећамо захвалност и дивљење, доживљавамо их као једне од најзначајнијих личности наше историје, јер нам буде осећај..
Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће..