На почетку транзиције медији су били стожери слободе, али су временом деградирали да би данас постали потпуно зависни од политичких и економских интереса. То је један од закључака немачке фондације "Фридрих Еберт" на бази недавно спроведеног истраживања медијског амбијента у Бугарској.
Истраживање наводи и друге, одавно познате и још увек нерешене проблеме медија у Бугарској: одсуство транспарентности у погледу власништва, неефикасне мере за ограничавање концентрације медија, нарушена аутономност, закржљалост друштвених функција медија и др. Дали је, међутим, могуће да у држави која, по речима бившег немачког амбасадора у Софији има "фасадну демократију", медији буду слободни и истинити и дали се социјалне мреже претварају у својеврсни одушак и замену традиционалних медија код нас? Овим питањем обратили смо се доценту Орлину Спасову, предавачу на факултету новинарства Софијског универзитета и уреднику медијског истраживања "Фридрих Еберт" фондације.
"Очигледно је да бугарска медијска средина има страховито пуно проблема и да је један од централних управо недовољна демократичност њиховог функционисања. Познати су нам проблеми у вези са власништвом. Мало је медија који следе реалне тржишне принципе итд. Знамо и то да се многи бугарски медији опредељују за сензационално новинарство, или још горе – за булеварску штампу. Не мислим да ова криза традиционалне медијске средине треба да нас води у правцу некритичне апологетике социјалних медија и мрежа. Наравно, они су у неку руку одушак, али само за један део бугарског грађанства, које је свесно проблема медијског амбијента. То је ипак једна релативно ограничена и информисана елита. Мислим да ако погледамо крупнији оквир, ипак су традиционални медији ти који и даље формирају јавно мњење из простог разлога да када говоримо о штампи, радију и телевизији, ми имамо много богатију палету различитих мишљења. У току коментара настаје и јавно мњење које са своје стране утиче на политику. То је уосталом једини начин да медији утичу на политичко одлучивање."
Још увек веома мали део Бугара види у интернету могућност за изражавање грађанске позиције. И поред тога друштвене мреже све чешће "сугеришу" теме традиционалним медијима. Најновији пример тога је случај са певачем православног хора "Јоан Кукузељ" који је отпуштен због критика на адресу министра културе Веждија Рашидова објављених на Фејсбуку. Он је био револтиран што су за концерт у париској катедрали Нотр Дам, као пратећи догађај изложбе "Епопеја трачких царева" у Лувру, чланови хора морали да добију само дневнице уместо накнаде. Тема о потцењивачком односу према бугарским уметницима је са друштвене мреже муњевито прешла у јутарње телевизијске емисије.
"То је занимљив тренд - коментарисао је доц. Орлин Спасов. - Традиционални медији почињу да гледају на друштвене медије као на извор информација, од којих се многе најпре објављују управо у њима. Друштвени медији могу да пренесу неку вест или коментар пре но што гломазније институције традиционалних медија буду у стању да реагују."
Медијски експерти наводе да је изражавање мишљења на друштвеним мрежама паралелни публицитет и да на њима много лакше налазе место теме које су табу у централним медијима. Да ли то говори о глади за новинарским анализама и озбиљним истрагама?
Превеле: Катарина Манолова, Марина Бекријева
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...