Малко Трново се налази десетак километара од границе са Турском у планини Странџа. Више година тај нетакнути урбанизацијом крај био је неприступачан за туристе, јер је спадао у забрањену пограничну зону. А данас се нашао на мети кризе и демографског слома. Међутим, последњих година градић се појавио на туристичкој мапи Бугарске. Људи долазе овде да уживају у природи, јединственој архитектури и да се упознају са древном историјом тих предела.
На месту савременог града постојало је трачко насеље чији су трагови видни и дан данас. Браћа Шкорпил тврде да је овде касније изграђена римска станица Утсургас. А данашње Малко Трново је настало крајем 16., почетком 17. века. Претпостављало се да је на челу једне групе досељеника био поп Никола, тако да је сасвим логично у исто доба утемељена и прва црквена заједница. Саграђена је и црква на чијим се темељима данас уздиже православни храм Успења Богородичног који се поноси фантастичном колекцијом од 150 вредних икона. Град има и своју католичку парохију, а њена црква Свете Тројице саграђена је на месту старе цркве за свега три месеца 1931. г.
О богатој историји овог града сведочи и локални музеј са четири јединствене поставке у четири старинске куће које можемо окарактерисати као драгуље странџанске архитектуре с краја 19. века.
„Прва кућа представља поставку „Археологија“ са предметима из 11. века пре наше ере, па све до 6. века наше ере - објашњава Димитрина Забирова из Општинског музеја. - То су артефакти из бројних трачких сахрана на овим пределима. Друга поставка пак прича о настанку града од 1626. г., преко периода националног препорода, па све до Илинденско-Преображенског устанка 1903. г. као врхунца борбе против турског поробљивача. Имамо и интересантну збирку икона на којима су приказани омиљени свеци мештана какви су Свети Стилијан, који помаже болесној деци и бездетним родитељима, и Свети Модест, заштитник домаћих животиња.“
Атрактивна је и природњачка збирка. Овде можеш да уђеш у велику дупљу у дрвету која је претворена у природну телефонску говорницу и да „попричаш“ са птицама. Или пак да уђеш у „тамну собу“ и да се одједном нађеш у странџанској ноћној шуми. На другом спрату је представљена нематеријална културна баштина планине и тачније обичај ходања по ужареном угљевљу које је код нас познато као нестинарство. Занимљива је и прича странџанског „белог кукера“ (беле машкаре) који се обично појављује на Беле покладе. Он не крије лице маском, а одевен је у седам овчјих кожа и обилази куће у пратњи цара и баке који симболизују Бога на земљи и Велику богињу мајку. Ова симболика повезује тај обичај са дионисовим култом.
Више појединости о локалним традицијама сазнајемо и из богате етнографске збирке локалног музеја.
„Ова је поставка приказана у кући старој 280 година, која је родна кућа капетана Стамата Икономова – једног од руководилаца Преображенског устанка - прича Димитрина Забирова. - Она представља предмете и оруђе рада, као и типичан намештај странџжанске собе из прошлости, а и лепе локалне ношње. Странџа има три етнографске групе са различитим обичајима, одећом, па чак и изговором – то су Рупци, Тронки и Загорци, а становништво из региону Малког Трнова је рупско и никада није напуштало пределе планине.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије: malkotarnovo.org
На престижном сајму туризма WTM у Лондону, Банско је уврштено међу десет најпожељнијих дестинација на свету. Бугарски одмаралишни град нашао је своје место на списку „Best in Travel 2025“ који сваке године објављује Lonely Planet. Министар туризма..
Министар туризма Бугарске, Евтим Милошев, одржао је низ састанака на високом нивоу са министрима туризма Саудијске Арабије, Катарa, Бахреина и генералним секретаром Савета за туризам Кувајта на Светском сајму туризма WTM у Лондону. Током састанка са..
На Светском сајму туризма WTM у Лондону, привремени министар туризма Бугарске, Евтим Милошев, одржао је серију важних састанака са министрима туризма других европских земаља. Главна тема ових разговора била је стварање заједничког туристичког бренда –..