Већ је чињеница Прва бугарска интерактивна мапа еколошких конфликата и добрих пракси. Захваљујући њој свако може да стекне информацију о опасним огњиштима загађења, као и да упућује сигнале о постојећим претњама по животну средину. Овим својим пројектом млада екипа удружења „За Земљу“ се нада да мобилише бугарско друштво у борби за очување природе.
Идеја није само визуализовати места у Бугарској и свету где постоји неки проблем, већ показивати и где су проблеми решавани на локалном нивоу. „Тако ће људи видети где географски постоје проблеми слични њиховим и разменити искуство у циљу њиховог превазилажења“ – објашњава Тодор Славов из удружења „За Земљу“. Еко активисти се надају да на тај начин помогну стварање мреже заједница ангажованих на очувању животне средине.
Како функционише та јединствена мапа? На сајту www.map.zazemiata.org бирамо неку тачку на Земљи и зумирамо док не пронађемо неки еколошки проблем или добру праксу у радијусу од 1 до 100 километара. Довољан је један летимичан поглед да откријете читаву плејаду проблема везаних за неефикасно дугорочно складиштење отпада у Бугарској. Наилазимо и на различите случајеве нуклеарног загађења или на загађења у сфери рударства, например.
„У региону Кремиковаца постоје стари уранијумски рудници, који већ не раде, али још увек тамо није успостављен самоодрживи екосистем. На локацији је забележен висок ниво радијације - објашњава Тодор Славов. - А ради се о подручју надомак Софије, где људи иду на излет. Обележили смо места са запостављеним рудницима и истицањем отпадних вода са високим степеном радиоактивности. Тако ће људи видети где не би требало да шетају. Други озбиљан проблем су еколошки конфликти Варненског региона. Из мапе сазнајемо о намери велике стране банке која послује код нас да купи терен на Црном мору који се, међутим, налази у заштићеној територији. Реч је о пределу Камчијски пјасци на северном приморју.“
Са сличним проблематичним еко-огњиштима можемо да се упознамо зумирајући било коју тачку на свету на овој мапи. Друга предност је да свако може да објави информацију о постојећим добрим и лошим еколошким праксама преко фотографија, линкова и др. Тако смо наишли на поједина конфликтна огњишта која нису била позната широкој јавности.
„Такав је био случај са инсинератором у Каспичану где су људи чак одржали референдум - прича Тодор Славов. - Постојао је пројекат спаљивања медицинског отпада, али је локално становништво сазнало о томе, иницирало одржавање референдума и пројекат је обустављен. А еко-истомишљеници из села Обичковци код Белоградчика који такође настоје да живе у хармонији са природом, редовно организују семинаре из области еко-грађевинарства глином што се такође може видети на мапи.“
Аутори мапе су за ову своју творевину добили инспирацију од међународног атласа еколошких конфликата www.ejatlas.org који је створен према пројекту ЕУ.
Превод: Александра Ливен
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..
„Избор Доналда Трампа за председника САД имаће негативне последице по европску политику у три кључне области: безбедност и одбрану, економију и политичке..
Поводом Светског дана борбе против дијабетеса, медицинске установе широм Бугарске организују бесплатне консултације за особе које болују од дијабетеса..
Кратким видео калејдоскопом „неиспричаних прича еминентних Бугара“ – научника, предузетника, инжењера и сликара, који су допринели добром угледу Бугарске у..